Tokom istraživanja sela Ba, smestenog kod Ljiga, arheolozi i etnolozi su otkrili letnje kolibe koje se i dalje koriste za ispašu stoke, što je bilo iznenađenje s obzirom na to da se slični objekti smatrali prisutnima samo na Pešterskoj visoravni. Ovo otkriće desilo se u okviru projekta „Osamdeset godina Svetosavskog kongresa u selu Ba – kulturno nasleđe u funkciji održivog razvoja sela“ koji je sproveo Udruženje za negovanje kulturnog nasleđa „Čelnik“ u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture i Međuopštinskim istorijskim arhivom Valjevo. Cilj istraživanja bio je da se prouči arhitektura srednjovekovne crkve Svetog Ilije, stanje vodenica na gornjem toku reke Ljig, kao i seoske kolibe, koje predstavljaju specifičan način života u planinskim selima.
U okviru ovog istraživanja, otkriveno je čak sedam aktivnih letnjih koliba na višim padinama Suvobora. Rukovodilac projekta, arheolog Aleksandar Đukić iz Udruženja „Čelnik“, ističe da seljani doseljavaju u ove kolibe tokom proleća, kada dovode stoku na ispašu, jer u naseljenom delu sela nedostaje zemljišta za pašu i njive. Kolibe su postavljene blizu pašnjaka na Rajcu, a domaćini tamo borave do kraja novembra, kada se vraćaju u selo na zimu.
Pored ispaše ovaca i krava, domaćini u ovom regionu se bave uzgojem malina. Đukić navodi da je važno što se ovakav način života održao u Ba, dok su u prošlosti slična praksa bila uobičajena i za druga sela na padinama Valjevskih planina. Takođe, ovo otkriće je značajno za izradu Plana upravljanja područjem izuzetnih odlika Rajac, pošto se svih sedam koliba nalazi na zaštićenom području koje je prošireno odlukom Vlade Srbije.
Radoš Živanović, vlasnik jedne od najstarijih preživelih koliba, izrazio je zabrinutost zbog budućnosti tradicije, naglašavajući da ne veruje da će njihovi naslednici nastaviti s ispašom stoke na ovaj način, jer većina njih radi u firmama u Ljigu i drugim mestima. Treba napomenuti da je ovaj način života ukorenjen još od vremena Nemanjića, kada su mnoga sela imala svoje katune u planinama, gde su se pripremali mlečni proizvodi.
Đukić ističe dirljivost onih koji su ostali posvećeni tradiciji, uprkos savremenim olakšicama kao što su koncentrati i veštačka hrana. Ovi ljudi, nazvani „poslednjim Mohikancima“, spremni su da žive bez struje i telekomunikacija, prioritizujući kvalitet svojih proizvoda. Mleko krava koje se pasu slobodno u planini je neuporedivo bolje od mleka krava koje se odgajaju u strogo kontrolisanim uslovima. Prodaja mlečnih proizvoda se dobro odvija, s obzirom na to da potrošači traže i spremni su da plate kvalitet.
U istraživanju su pronađene i napuštene kolibe, sa gotovo očuvanim pokućstvom, što se može posmatrati kao mini etnografske muzejske postavke. Na urušenim zidovima ovih koliba ostale su uramljene fotografije njihovih vlasnika i ikone svetitelja zaštitnika. U dvorištima se i dalje nalaze stare košnice, oruđe za rad, kao i stabla starih sorti voća.
Ova otkrića imaju veoma značajan potencijal za očuvanje i unapređenje lokalnog kulturnog nasleđa, kao i za održiv razvoj sela u ovom regionu. Udruženje „Čelnik“ planira da i dalje sledi i istražuje kulturne prakse ovog područja, kako bi se obezbedila zaštita i promocija tog bogatstva koje predstavlja nezaobilazni deo identiteta ovog kraja.
