Čista ovčja vuna širom Srbije danas se često baca ili prodaje po niskim cenama, dok su bojadžije i vunovlačari postali prava retkost. U Tršiću, ipak, desetak godina meštani čuvaju i neguju stare veštine.
Tamo se organizuju i prela, na koja su naše bake rado odlazile.
– Kad su prela zamrla, vunu od ovaca je bilo najlakše bacati! Jeftini odevni predmeti od veštačkih materijala postali su dostupniji od onih od prave vune, kvalitetnih, unikatnih, ali gledamo da to ispravimo – kaže Budimir Budo Matić koji više od decenije nastoji da sačuva običaje prela i posela, nadajući se da će na taj način obnoviti i proizvodnju i preradu vune na selu, a i ovčarstvo.
Budina majka, Milica, koja je preminula pre nekoliko godina, bila mu je velika podrška i po njenim instrukcijama danas predu mlađe meštanke.
U selima ovog kraja još ima kuća koje imaju i kudelje i vretena, ali i vrednih žena koje čuvaju običaje, baš kao što je činila i Milica.
Među njima su Dušanka i Marica Mitić iz Runjana koje svake jeseni i zime pletu čarape od vune i podučavaju mlađe generacije.
– Svake zime ispletemo mnogo pari čarapa, a posebno nas raduje što ih mladi danas sve to više cene. Jasno je svima kakav je to materijal. Zdravo je nositi vunu. I leti u takvim čarapama nije vrućina, a zimi greju bolje od šporeta – priča Dušanka.
Baka Marica odobrava i sa osmehom se priseća vremena kada su prela bila redovna „kao što sad mladi idu u kafiće“.
– Kada uzmem preslicu u ruke, vratim se u najlepše dane mladosti i uživam u tom osećaju. To je meni bilo najlepše – dodaje.
I danas joj pređa i pletenje pričinjava zadovoljstvo.
– Samo da je i dobrih majstora, vunovlačara, bojadžija, svašta bismo mogli napraviti – dodaje Marica.
Srbija je zemlja koja je poznata po tradiciji i običajima, a očuvanje starih zanata poput prerade vune i pletenja čarapa odvija se u malim selima poput Tršića. Zahvaljujući upornosti i trudu meštana poput Budimira Budo Matića, ovi zanati se održavaju i prenose na mlađe generacije.
U ovom selu, stari običaji se neguju i čuvaju sa velikom pažnjom, a proces prela i pletenja predstavlja poseban ritual koji povezuje meštane i okuplja ih.
Tradicionalna proizvodnja vune nije samo način da se sačuva kulturno nasleđe, već je i ekonomski važna za lokalnu zajednicu. Kroz ovakve aktivnosti, selo oživljava i postaje mesto gde se ceni ručni rad i tradicija.
Učenje starih zanata poput vunovlačenja i bojadžijstva pruža priliku za razvoj novih veština i stvaranje proizvoda visokog kvaliteta. Takođe, podstiče se ekološka svest i podrška domaćim proizvodima, čime se doprinosi očuvanju životne sredine i lokalne privrede.
Kroz obnovu i revitalizaciju proizvodnje vune, Tršić postaje centar tradicionalnih zanata, privlačeći pažnju ljubitelja ručnog rada i autentičnih proizvoda. S obzirom na to da su vunena odeća i proizvodi sve više cenjeni i traženi na tržištu, ova inicijativa može doprineti razvoju ruralne ekonomije i povećanju prihoda domaćinstava u selu.
U skladu sa savremenim trendovima promocije održive proizvodnje i svesti o važnosti tradicije, očuvanje starih zanata poput prerade vune ima veliki potencijal za razvoj i unapređenje lokalne zajednice. Kroz zajednički rad i podršku meštana, Tršić postaje primer kako tradicija i modernost mogu da se spoje i stvore harmoničnu i prosperitetnu sredinu za sve svoje stanovnike.
Nastojanja meštana Tršića da sačuvaju i neguju stare veštine prerade vune predstavljaju primer za celu Srbiju. Kroz očuvanje tradicije i starih zanata, sela postaju mesta gde se čuva duh prošlih vremena i neguje kreativnost i talenat lokalnog stanovništva. Uz podršku društva i institucija, ovakve inicijative mogu imati dugoročan pozitivan uticaj na razvoj ruralnih područja i promociju kulturnog nasleđa.
