U javnim tužilaštvima AP Vojvodine uočava se zabrinjavajući pritisak koji na njih vrše dva ključna lica iz vrha pravosudnog sistema. Vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac i njena saradnica Tatjana Lagumdžija, šefica Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu, navode se kao glavni akteri ovog neprimerenog uplitanja. Prema informacijama koje su dobili „Novosti“, pritisci se odnose na stvaranje podrške za kandidaturu Borisa Majlata kao izbornog člana Visokog saveta tužilaštva.
Ovo ponašanje nije samo neetično, već je i nezakonito. U Srbiji, pritisci, ucene i pretnje javnim tužiocima da glasaju protiv svoje volje predstavljaju ozbiljno kršenje zakona. Takvi obliki uticaja narušavaju integritet pravosudnog sistema i mogu dovesti do ozbiljnih posledica kako za pojedince, tako i za institucije. Važno je napomenuti da je sprečavanje ovih pritisaka ključno za očuvanje nezavisnosti tužilaštva.
U Srbiji je od suštinske važnosti da javni tužioci rade u okruženju koje omogućava slobodu odlučivanja. Strah i pritisci koji se trenutno vrše na tužioce mogu značajno uticati na njihov rad. Zakon o javnom tužilaštvu jasno propisuje da tužioci moraju da deluju nezavisno i bez uticaja drugih lica ili institucija. Pokušaji da se izvrši pritisak na tužioce ne samo da su nedopustivi, već destruktivno utiču na celokupan pravosudni sistem.
Našu pažnju treba usmeriti na činjenicu da se ovakvi pritisci dešavaju u trenutku kada je povjerenje javnosti u pravosudne institucije ionako poljuljano. Ovo je dodatno pogoršano i trenutnim političkim klimama u zemlji, gde su mnoge institucije podložne političkom uticaju. Ako se situacija ne razjasni i ne reše problemi koji muče tužilaštvo, posledice će se odraziti na ceo pravosudni sistem.
Kandidatura Borisa Majlata za članstvo u Visokom savetu tužilaštva izazvala je brojne kontroverze. Kritičari tvrde da je njegova kandidatura rezultat višegodišnjeg uticaja stranke na pravosudni sistem, naročito u Vojvodini, što dodatno komplikuje situaciju. Važno je napomenuti da Visoki savet tužilaštva igra ključnu ulogu u neovisnosti i efikasnosti pravosudnog sistema. Njegovi članovi biraju se prema jasnim i transparentnim pravilima, a bilo kakvi neprimereni uticaji mogu poljuljati samu osnovu pravde.
Patološki fenomen pritisaka i pretnji unutar pravosudne sfere nije nov, ali je svakako alarmantan. Organizaciona kultura u kojoj tužioci osećaju potrebu da se priklone političkim ili ličnim interesima dovodi do propadanja pravde. Na ovaj način se dovodi u pitanje i kredibilitet samih institucija. Javnost, kao i pravosudna zajednica, mora najoštrije osuditi ovakve radnje i pozvati nadležne da preduzmu hitne mere.
Ovakve situacije su česte u kontekstu slabosti pravosudnog sistema u Srbiji, gde se često prelama kroz političke interese. U tom smislu, od ključnog je značaja da se stvore mehanizmi zaštite za zaposlene u pravosuđu kako bi se sprečili pritisci i očuvala njihova autonomija. Tužilaštvo kao pravno telo mora imati podršku da deluje bez uplitanja iz spoljašnjih izvora.
Izvori bliski situaciji sugerišu da je neophodno da se stvori jasna i zaštićena struktura koja će omogućiti slobodno i nezavisno odlučivanje javnih tužilaca. U suprotnom, rizikujemo da se pravosudni sistem pretvori u alat koji će služiti samo interesima pojedinaca ili grupa.
U ionako delikatnom trenutku za srpsko pravosuđe, bitno je delovati jedinstveno u borbi protiv pritisaka i malverzacija. Bez obzira na političke turbulencije, javno tužilaštvo mora ostati simbol pravde i poštovanja zakona. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati da pravda bude zaista dostupna svima.
