U svetu je trenutno u izgradnji 63 nuklearna reaktora, što predstavlja jedan od najviših nivoa od 1990. godine. Ova pojava dolazi u trenutku kada je cena uranijuma dostigla 71 dolar po funti, što je više nego u bilo kojem trenutku u deceniji nakon katastrofe u Fukušimi koja se dogodila 2011. godine u Japanu. Na globalnom nivou, zainteresovanost za obnovu nuklearne energije raste, delimično zbog potrebe za smanjenjem emisija štetnih gasova i prelaskom na održive izvore energije.
Nova administracija Sjedinjenih Američkih Država planira da razmotri ažuriranje liste kritičnih minerala, na kojoj bi se mogao naći i uranijum. Ovaj korak bi mogao dodatno povećati interes za akcije u vezi sa uranijumom, posebno u kontekstu energetske nezavisnosti i sigurnosti. Pozicioniranje uranijuma na tu listu otvorilo bi pristup federalnim fondovima koji bi mogli da pomognu u razvoju domaćih projekata vezanih za ovaj mineral. Takođe, to bi moglo ubrzati proces dobijanja potrebnih dozvola za eksploataciju i upotrebu uranijuma u SAD-u.
Uprkos pritiscima i kontroverzama oko nuklearne energije nakon Fukušime, mnoge zemlje, uključujući i Sjedinjene Američke Države, vrše revizije svoje energetske politike s ciljem da se iskoriste prednosti nuklearne energije kao stabilnog i bez emisija izvora energije. To uključuje ne samo gradnju novih reaktora, već i modernizaciju postojećih. U tom kontekstu, važnost uranijuma kao osnovne sirovine za nuklearnu energiju postaje sve evidentnija.
S obzirom na to da je globalna potražnja za energijom u stalnom porastu, nuklearna energija se ponovo zida kao „zeleno rešenje“ koje može zadovoljiti potrebe bez dodatnog opterećivanja okoline kao što to čine fosilna goriva. Povećana potražnja za uranijumom dovela je do rasta cena, što se može objasniti i predstojećim projektima koji zahtevaju velike količine ovog minerala.
Približavanjem godine 2030. očekuje se dodatno povećanje igara na tržištu uranijuma. Zbog promena u geopolitičkom okruženju i potražnje za energijom, mnoge države razmatraju svoje strateške resurse i nuklearne programe, što dodatno poboljšava izglede za sektor nuklearne industrije.
Ova situacija je odraz globalne potrage za sigurnim, održivim i obnovljivim izvorima energije, dok se svet suočava s klimatskim promenama i potrebom za smanjenjem zagađenja. Kako se čini, povećana izgradnja nuklearnih reaktora u obnovljenoj fazi može igrati ključnu ulogu u ostvarivanju globalnih klimatskih ciljeva.
Naredni koraci uključuju podršku razvojima domaćih tržišta uranijuma, što može uključivati istraživanje novih nalazišta, kao i modernizaciju proizvodnje i bezbednosnih procedura koje će pratiti buduće projekte. Na taj način, usklađivanje sa međunarodnim standardima i tehnikama može doprineti jačanju američkog sektora nuklearne energije.
Pored toga, vlade će morati da se fokusiraju na uspostavljanje dijaloga s javnošću kako bi se povećala svest i razumevanje o nuklearnoj energiji, posebno u svetlu predrasuda koje mnogi imaju zbog prethodnih nuklearnih nesreća. Sa sve većim interesovanjem za smanjenje ugljeničnog otiska, budućnost nuklearne energije izgleda svetlije nego ikada ranije, premda će i dalje biti neophodno raditi na jačanju javne podrške i bezbednosti ove industrije.
Ukratko, svet se ponovo okreće nuklearnoj energiji kao rešenju za energetske izazove, a uranijum se ponovo pozicionira kao ključna sirovina koja može oblikovati budućnost energetskih sistema u raznim zemljama.
