Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za zapadni Balkan, Matteo Colangeli, izjavio je danas da je prošle godine EBRD uložila gotovo 850 miliona evra u Srbiju, što je povećanje od 30% u odnosu na 2022. godinu. Srbija je prioritetna zemlja za EBRD, te se prošle godine našla među njihovih pet najvećih tržišta.
Colangeli je istakao da su zadovoljni rastućim prisustvom i poslovanjem na srpskom tržištu, te da će ključni prioriteti biti ubrzanje prelaska na zelenu energiju kroz obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, jačanje konkurentnosti privatnog sektora, finansiranje ekološke infrastrukture i projekata regionalnog povezivanja. Energetski sektor ostaje fokus EBRD strategije za Srbiju, a prošle godine su se fokusirali na podršku Elektroprivredi Srbije (EPS) tokom energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.
EBRD je uvela zajam od 300 miliona evra za EPS kako bi pomogli u rešavanju krize, ali i podržali reforme u sektoru, uključujući dekarbonizaciju i razvoj obnovljivih izvora energije. Trenutno rade na finansiranju nove vetroelektrane snage od 94 megavata, kao i nadogradnji hidroelektrana. Srbija je posvećena postepenom ukidanju uglja, a EBRD je spreman da je podrži na tom putu.
U oblasti zelene tranzicije, EBRD se fokusira na energetsku efikasnost zgrada, obnovljive izvore energije u daljinskom grejanju, izgradnju infrastrukture za upravljanje čvrstim otpadom, ubrzavanje prelaska sa drumskog na železnički transport, kao i podršku malim i srednjim preduzećima radi postizanja ekoloških standarda.
Kada je reč o ulaganjima u privatni sektor, EBRD planira pokrenuti novu kreditnu liniju za pomoć malim i srednjim preduzećima u oblasti digitalizacije. Poseban fokus će biti na manje razvijenim regionima zemlje, kao i na preduzećima koja vode žene i mladi preduzetnici.
EBRD će ulagati u izgradnju autoputa Niš – Priština – Tirana, pri čemu su već započeli radove na prvoj deonici Niš – Pločnik. Colangeli ističe da su EBRD vodeći investitor u Srbiji sa gotovo devet milijardi evra uloženih kroz 348 projekata, od čega je oko 70% otišlo u privatni sektor.
Kolnadeli predviđa ekonomski rast Srbije od 3,5% u ovoj godini, uz naglasak na srednjoročne izglede koji su čvrsti. Negativni rizici mogu proizaći iz usporavanja ekonomskih aktivnosti na izvoznim tržištima evrozone te stalne inflacije, ali EBRD veruje u snažnu makroekonomsku stabilnost zemlje i podršku javnih i stranih ulaganja.
