Prema izjavi programske direktorke NALED-a Jelene Bojović, u Srbiji postoji oko 2.1 milion objekata koji nisu legalizovani, a godišnje se reši otprilike 40.000 predmeta. Bojović je istakla da od 2015. godine do danas nije primetila značajan napredak u brzini rešavanja predmeta, te da bi za legalizaciju svih potrebno oko 40 godina. Najviše nelegalnih objekata je u Beogradu, a Bojović je iznela nekoliko predloga za rešavanje ovog problema, među kojima je uspostavljanje centralizovane evidencije svih podnetih zahteva.
Ona je naglasila da je najveći javni interes da se upišu svi objekti i vlasnici, bez obzira na to da li su građeni u skladu sa urbanističkim planovima ili ne. Nakon poslednjih izmena zakona, ukinut je rok za legalizaciju, a Bojović ističe da ljudi ulaze u proces legalizacije kako bi omogućili promet i priključenje na infrastrukturu svojih objekata. Ključna razlika između legalnog i nelegalnog objekta je u tome što nelegalni objekat ne može da bude prometovan ni priključen na infrastrukturu, niti stavljen pod hipoteku. Bojović zaključuje da je legalizacija važna kako bi se omogućilo vlasnicima da koriste svoje nelegalne objekte.
