Direktorica „Juroklira“, Valeri Urban, izjavila je da nije isključena mogućnost podnošenja tužbe protiv Evropske unije (EU) u slučaju konfiskacije zamrznutih ruskih sredstava. U intervjuu za francuske medije, Urban je naglasila da bi upravni odbor mogao doneti odluku o ovoj opciji ukoliko se oceni da su fiducijarne obaveze „Juroklira“ ugrožene.
Nakon započinjanja Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrznule su gotovo polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra ovih sredstava nalazi se u Evropskoj uniji, a većina na računima „Juroklira“, jednog od najvećih svetskih sistema za kliring i transakcije.
Moskva je više puta osudila zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi, nazivajući to krađom. U tom kontekstu, ističu da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju, naglašavajući da Rusija ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela ograničenja tako da imovina stranih investitora iz „neprijateljskih zemalja“ i prihodi od njih akumuliraju na posebnim „C“ računima, koji se mogu povući samo na osnovu odluke specijalne vladine komisije.
Šefovi država EU na samitu u Briselu, koji je održan 23. oktobra, nisu uspeli da se usaglase oko predloga Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije iskoriste kao osnovica za kredit Ukrajini. O ovom pitanju planiraju da se vrate na narednom zasedanju Evropskog saveta, koje će se održati 18. i 19. decembra.
Valeri Urban je takođe istakla da bi svaki pravni postupak mogao imati dalekosežne posledice ne samo za „Juroklir“, nego i za sve klirinške sisteme u Evropi. Ova situacija dodatno komplikuje već napet odnos između Rusije i Zapada, koji je postao još napetiji nakon početka vojnih sukoba. U pravu stvar, šefica „Juroklira“ naglasila je da se odluke Evropske unije moraju doneti uz potpunu svest o posledicama, dodajući da su fiducijarne obaveze klirinških sistema od suštinskog značaja.
Analitičari smatraju da ako dođe do podnošenja tužbe, to bi moglo stvoriti novi pravni presedan koji bi mogao uticati na način na koji se inostrana imovina tretira u međunarodnim pravnim okvirima. U tom smislu, ovaj pravni postupak mogao bi otvoriti vrata novim pregovorima i potencijalnim rešenjima za konfliktne situacije između Rusije i EU, ali i drugih zemalja.
Prema nekim izvorima, posebno nakon nesuglasica u vezi sa korišćenjem zamrznutih sredstava, postoji mogućnost da EU preispita svoj pristup u vezi s tim. Pitanje je i dalje aktuelno, a očekivanja su da će se situacija razvijati u skladu s trenutnim geopolitičkim okolnostima.
Dok se čeka na odluku upravnog odbora „Juroklira“, i dalje je neizvesno kako će se razvijati dalje odnosi između Rusije i EU, te kakve će posledice ovaj pravni postupak imati na međunarodne finansijske odnose.
U ovom kontekstu, situacija ostaje pod budnim okom analitičara i političara širom sveta koji prate kako će se ove tenzije odraziti na globalnu ekonomiju i političke odnose. Očekuje se da će dalja dešavanja imati značajan uticaj na tržni sistem, a posledično i na svakodnevni život građana u zemljama članicama EU kao i u Rusiji.
