U Vašingtonu su danas stupile na snagu nove carine od 25 odsto na uvoz motora, menjača i drugih ključnih delova potrebnih za proizvodnju automobila. Ova odluka doneta je kao deo šire strategije administracije predsednika Donalda Trampa da bi se osnažila domaća proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama. Tramp je istakao da ove mere imaju za cilj da podstaknu proizvođače automobila da presele svoje proizvodne linije u SAD, čime bi se otvorila nova radna mesta i unapredila privreda.
Prethodno, pre samo mesec dana, uvedene su slične carine na uvoz stranih automobila, koje su takođe iznosile 25 procenata. Ove mere izazvale su široku debatu među ekonomistima i analitičarima, koji smatraju da bi njihovi dugoročni efekti mogli biti značajno različiti od očekivanih. Mnogi tvrde da bi povećanje troškova u proizvodnji moglo dovesti do rasta cena automobila za potrošače, što bi smanjilo njihovu kupovnu moć.
S obzirom na globalizaciju tržišta, stručnjaci upozoravaju da bi zahtevi za dodatnim domaćim ulaganjima mogli dovesti do smanjenja proizvodnje u drugim zemljama, što bi opet stvorilo tenzije u međunarodnim trgovinskim odnosima. Analitičari smatraju da će se neki proizvođači odlučiti za racionalizaciju svojih operacija, što bi moglo rezultirati smanjenjem radnih mesta u inostranstvu kao direktnim odgovorom na nove tarife.
Trampova administracija veruje da će ove mere pomoći američkoj automobilskoj industriji da se vrati na zeleniji put rasta i održivosti. U proteklim godinama, mnoge američke kompanije su preselile svoju proizvodnju u zemlje sa nižim troškovima rada, što je dovelo do gubitka radnih mesta u SAD-u. Predsednik i njegovi saradnici veruju da će s novim carinama postati ekonomski održivije proizvoditi u SAD-u, umesto da se oslanjaju na uvoz iz inostranstva.
Međutim, brojni ekonomisti ističu da se ne može očekivati trenutna ekspanzija proizvodnje u zemlji bez značajnijih ulaganja u infrastrukturu i radnu snagu. Takođe, oni ukazuju na zabrinutosti u vezi sa kvalitetom i dostupnošću potrebnih materijala koji su često vezani za međunarodnu trgovinu. Potrošači bi mogli trpeti posledice povećanih troškova proizvodnje, što bi se na kraju odrazilo na cene automobila i delova.
Osim toga, neki stručnjaci za međunarodnu trgovinu upozoravaju da bi ove carine mogle izazvati trgovinski rat, sa drugim zemljama koje bi mogle uzvratiti sličnim merama. Očekuje se da će se zemlje poput Meksika, Kanade i evropskih nacija osvetiti uvođenjem sopstvenih carina na američke proizvode, što bi moglo rezultirati širenjem protekcionizmu i dodatnim tenzijama u globalnoj ekonomiji.
Zbog ovih faktora, mnogi u industriji automobila izražavaju zabrinutost zbog mogućih negativnih konsekvenci odluka Trampove administracije. Proizvođači su u strahu da bi porast troškova materijala i delu u skladu s novim tarifama mogao rezultirati višim cijenama za potrošače, što bi dovelo do smanjene potražnje za svojim proizvodima.
Sve u svemu, dok administracija insistira na pozitivnim aspektima ovih mera, ekonomisti su skeptični i podsećaju na to da je potrebno pažljivo razmotriti sve moguće posledice pre nego što se donesu ovakve dalekosežne odluke. Na globalnom tržištu automobila, gde su ravnoteže između troškova i konkurentnosti ključne, vremenske i budžetske obrtnice su uvek u igri. S obzirom na trenutnu situaciju, samo vreme će pokazati da li će ove carine doneti očekivane koristi ili će dovesti do poremećaja na tržištu koje će imati dublje posledice.
