Momčilo Petrović, poznati pisac iz Srbije, nedavno je predstavio svoj prvi roman pod nazivom „Da je duži bio dan“. Ovaj roman nosi značajno emotivno i političko opterećenje, jer se fokusira na figuru kapetana Ozne, čime autor nastoji da prikaže partizane u pozitivnom svetlu. U razgovoru o svom delu, Petrović je naglasio kako je svesno odabrao da glavni junak bude partizan, ističući da je cilj ovog dela da rekonstruiše narativ o borbi protiv fašizma i afirmiše vrednosti Narodnooslobodilačke borbe.
Petrović ukazuje na to da je u savremenom društvu priča o partizanskim herojima često marginalizovana ili čak demonizovana. U njegovom romanu, on želi da pruži odgovore na savremena pitanja i da reexamine koncept heroja iz Drugog svetskog rata. On veruje da se danas često dovode u sumnju ideali za koje su se borili partizani, kao i postignuća socijalizma, što ga motiviše da kroz svoju književnost doprinese vraćanju tog diskursa u javni prostor.
Tokom predstavljanja romana u knjižari „Delfi“ u Beogradu, Petrović je istakao da se njegova knjiga može percipirati kao vrsta osvetnice: „Knjiga ima izvestan osvetnički karakter. Odabrali smo za glavnog junaka nekoga ko poslednjih decenija nije na ceni u ovom društvu ili je satanizovan,“ rekao je on. Ove reči odražavaju njegovu nameru da izazove senzacije u javnosti i oživi teme koje su često previđene ili potisnute.
U romanu „Da je duži bio dan“ Petrović se nastoji suočiti sa predrasudama i stereotipima koji okružuju likove iz tog perioda. On se protivi ideji o izjednačavanju različitih pokreta i strana u Drugom svetskom ratu, pozivajući se na opravdanost i značaj partizanske borbe koja je, kako veruje, doprinela savremenom razumevanju slobode i pravde.
Roman nije samo fikcija; u njemu su utkane istorijske činjenice koje su oblikovale srpsko društvo i njegov identitet. Petrović se oslanja na stvarne događaje i kontekste iz prošlosti, što doprinosi verodostojnosti njegovog dela. Kroz lik kapetana Ozne, on istražuje kompleksnost moralnih odluka koje su se donosile u vreme rata i posledice tih odluka na ljude koji su ih sprovodili.
Pisac takođe ispituje kako se istorija percipira i reinterpretira u različitim vremenima. On tvrdi da se savremeni narativi često prilagođavaju savremenim političkim i društvenim interesima, te da je važno zadržati autentičnost i vernost onome što je istorijski bilo. Petrović se nada da će kroz svoj roman podstaći čitatelje da preispitaju svoja uverenja i razmisle o razlici između istine i propagande.
Roman „Da je duži bio dan“ predstavlja pokušaj da se izgradi novi dijalog o partizanskoj borbi i njenom značaju za današnje društvo. On nudi priliku za razumevanje kako prošlost oblikuje sadašnjost i postavlja osnove za buduće refleksije o identitetu i kolektivnom sećanju. Upravo u kontekstu savremenog društvenog trenutka, Petrović veruje da je ključno osvetliti te aspekte kroz umetnost i književnost.
U zaključku, Momčilo Petrović svojim delom „Da je duži bio dan“ pokušava da oživi priču o partizanima u Srbiji, vraćajući im mesto u kulturnoj svesti društva. Njegova knjiga predstavlja izazov za savremeno razumevanje istorije i poziva čitatelje da preispitaju svoje stavove o prošlosti. Svesni značaja narativa koji oblikuju kolektivno sećanje, Petrović se nada da će njegovo delo doprineti razvoju kritičkog mišljenja i otvoriti prostor za nove diskusije o nacionalnom identitetu i istorijskim vrednostima.
