Tokom juna meseca ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveću prosečnu zaradu ostvarili su zaposleni u sektoru informisanja i telekomunikacija. Ova cifra iznosi 326.580 dinara, što predstavlja značajan pokazatelj snage i važnosti ovog sektora u ekonomiji Srbije. U poslednjih nekoliko godina, sektor informisanja i telekomunikacija beleži konstantan rast, a povećanje plata u ovoj oblasti odražava trendove digitalizacije i sve veće zavisnosti kompanija i pojedinaca od savremenih komunikacija i informacijskih tehnologija.
U poređenju sa drugim sektorima, primanja u informisanju i telekomunikacijama gotovo su dvostruko viša od onih u sektorima kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, ili trgovina. Naime, podaci pokazuju da su zaposleni u poljoprivredi za jun mesec imali prosečne plate u iznosu od 64.200 dinara, dok su u sektoru građevinarstva zarade iznosile 83.650 dinara. To jasno ukazuje na razlike u ekonomskoj snazi i perspektivama različitih industrijskih grana.
Povećanje prosečnih plata u sektoru informisanja i telekomunikacija može se pripisati nekoliko ključnih faktora. Prvo, razvoj i usvajanje novih tehnologija unapređuju procese i omogućavaju kompanijama da postanu efikasnije. Drugo, sve veća potražnja za digitalnim uslugama, online platformama i tehničkim rešenjima stvara nove radne pozicije i zahteva visoko kvalifikovane stručnjake. Ovaj trend ne samo da utiče na visinu plata, već i na specijalizaciju radne snage.
Dodatno, u poslednje vreme, sve više kompanija prepoznaje važnost inovacija i prilagođavanja tržištu, što dovodi do ulaganja u obrazovanje i obuku svojih zaposlenih. Poslodavci u ovom sektoru često nude dodatne beneficije kako bi privukli i zadržali najbolje talente, a to uključuje fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće, kao i različite obuke i kurseve čime se osigurava stalni razvoj stručnosti zaposlenih.
Posmatrajući podatke iz drugih sektora, može se primetiti da se razlike u platama ne mogu isključivo objasniti nivoom obrazovanja, već i stanjem na tržištu rada. Na primer, sektor trgovine, koji je takođe značajan poslodavac u zemlji, beleži prosečnu zaradu od 75.000 dinara, što je znatno niže od plata u informisanju i telekomunikacijama. Ovo može biti rezultat konkurencije na tržištu i pritiska na cene, što često utiče na sposobnost poslodavaca da ponude konkurentne plate.
S druge strane, sektor usluga beleži stabilan rast, sa prosečnim platama koje se postepeno povećavaju. Na primer, zaposleni u sektoru zdravstva imali su prosečne plate od 88.200 dinara, a u obrazovanju su one iznosile 84.030 dinara. Iako su ove cifre veće od plata u poljoprivredi i građevinarstvu, one su i dalje daleko od onih koje ostvaruju zaposleni u IT sektoru. Ovo ukazuje na činjenicu da i dalje postoji značajan jaz između sektora, a pitanje je kako će se oni razvijati u budućnosti.
Ekonomisti naglašavaju da je važno da država i privatni sektor zajedno rade na kreiranju povoljnijeg okruženja koje će omogućiti rast i razvoj svih sektora, a ne samo onih „eksplozivnih“ poput informisanja i telekomunikacija. Takođe, potrebno je ulagati u obrazovanje i profesionalno usavršavanje, kako bi se osiguralo da workers imaju potrebnu opremu da se prilagode tržištu koje se neprekidno menja.
Neki stručnjaci sugerišu da bi trebalo razmotriti i uvođenje poreskih olakšica za kompanije koje ulažu u obuku i razvoj svojih zaposlenih, kao i poboljšati uslove rada, što bi moglo doprineti daljem razvoju ovih sektora. Samo kroz zajednički pristup i podršku svih aktera u ekonomiji, moguće je osigurati dugoročan rast i stabilnost tržišta rada u Srbiji.
Ovaj trend rasta plata u sektoru informisanja i telekomunikacija može biti dobar signal za investitore i strane kompanije, pod uslovom da se nastavi ulaganje u znanje i inovacije, što može otvoriti nove mogućnosti za ekonomiju Srbije u celini.
