Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima koji se kreću od agroekoloških uslova do promena na tržištu. Kako bi se ove poteškoće prevazišle, u Novom Sadu osnovan je Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Cilj ovog saveza je okupljanje stručnjaka, kako bi zajednički rešavali sistemske probleme koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinih organizacija i drugih relevantnih učesnika.
Osnivači Saveza su Poljoprivredni fakultet iz Novog Sada, Udruženje „Eko Inovacija na Balkanu“, Institut za razvoj i inovacije iz Beograda, te kompanija „Gilab“. Podršku pružaju poljoprivrednici koji već primenjuju regenerativne prakse u svojoj proizvodnji. U cilju informisanja javnosti i promovisanja svojih ideja i aktivnosti, Savez će 12. marta organizovati događaj u prostorijama Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde će biti predstavljena njihova vizija, ciljevi i aktivnosti. Planirane su i panel diskusije koje će obuhvatiti različite važne teme vezane za regenerativnu poljoprivredu, uključujući problematiku gazdinstava i kreiranje tržišta za regenerativne proizvode.
Regenerativna poljoprivreda, kao pojam, prvi je definisao Robert Rodejl, američki izdavač poljoprivredne literature. Jedan od ključnih principa ovog pristupa jeste pokrivanje tla tokom cele godine, u vreme kada se ne gaje usevi. Ova metoda podrazumeva korišćenje ostataka ratarskih kultura posle žetve, kao što su stabljike kukuruza ili pšenice. Ostavljen „dobro usitnjen ostatak žetve“ na njivama doprinosi očuvanju tla i poboljšanju prinosa. Ovaj dodatni sloj sprečava isparavanje vode iz zemljišta, a tokom kišne sezone smanjuje brzo oticanje vode u dublje slojeve, čime se smanjuje erozija.
Prema rečima prof. dr Svetlane Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta, konvencionalna poljoprivreda ima ograničenu sposobnost prilagođavanja klimatskim promenama, što dovodi do ekonomskih i drugih neizvesnosti. Intenzivna proizvodnja često ne koristi organska đubriva i izlaže zemljište eroziji. „Vremenski uslovi postaju sve izazovniji, a njihova negativna posledica je izraženija na zemljištima lošijeg kvaliteta“, komentariše Vujić. Iz tog razloga, regenerativna poljoprivreda može doprinijeti očuvanju i poboljšanju stanja zemljišta, kao i obrazovanju i informisanju poljoprivrednika o održivim praksama.
Savez će funkcionisati kroz pet radnih grupa, a svaka će doprinositi svojim specifičnim znanjima. Neprofitna organizacija ABE će se fokusirati na umrežavanje i razmenu znanja, dok će Poljoprivredni fakultet obezbediti akademsku podršku kroz istraživanje i inovacije. Florian Farkaš, agronom i poljoprivrednik, prenosi svoja praktična znanja o regenerativnim metodama, dok kompanija „Gilab“ može pružiti ekspertizu iz oblasti digitalizacije i mehanizacije. Takođe, Institut za razvoj i inovacije će raditi na mehanizmima za finansijsku podršku.
Plan Saveza za 2024. godinu uključuje uključivanje što većeg broja poljoprivrednika kroz različite obuke i radionice. Na terenu će biti uspostavljene demo-farme koje će promovirati primenu digitalnih tehnologija sa ciljem optimizacije regenerativne proizvodnje. Savez smatra da bi edukacija i informisanost svih učesnika u proizvodnji doprinela unapređenju stanja poljoprivrednih praksi u Srbiji.
Osnivanje Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije predstavlja značajan korak ka održivoj poljoprivredi koja će se moći bolje prilagoditi izazovima tržišta i klimatskim promenama, a sve u cilju stvaranja otpornijih i stabilnijih poljoprivrednih gazdinstava.
