Mirjana Purić Karasović, poznata po svojoj knjizi za decu „Srednjovekovni srpski vladari – Moć dvoglavog orla“, odlučila je da istraži još dublje u srpsku istoriju kroz svoju novu knjigu „Vinčica – Svakodnevica jedne pradevojčice“. Ova knjiga, objavljena od strane kuće „Knjiga-komerc“, fokusira se na vinčansku kulturu, jedan od najznačajnijih aspektata praistorijskog života na ovim prostorima.
Vinčanska kultura je najnaprednija praistorijska civilizacija, a njeni tragovi su pronađeni na desnoj obali Dunava, u blizini Beograda, u selu Vinča, tačnije na lokalitetu poznatom kao Belo brdo. Ova zajednica je postojala pre oko sedam hiljada godina i bila je centar inovacija i razvoja. Kao dugogodišnja novinarka i urednica na RTS-u, Mirjana ističe da su istraživanja vinčanske kulture kod nas započela tek pre nešto više od jednog veka, i da je ova kultura vodeća u Evropi tog vremena.
U knjizi „Vinčica“, mladi čitaoci se upoznavaju sa životom pradevojčice koja odražava svakodnevnicu vinčanske zajednice. Mirjana je inspiraciju za ovaj projekat pronašla dok je sa svojom ćerkom Ninom slušala kustosa Dragana Jankovića, koji je pričao o životu u praistoriji. „O Vinči još ima mnogo toga što treba otkriti“, napominje ona, naglašavajući koliko bi inače ostaci ove važne civilizacije bili ponos svake druge zemlje.
U svojoj prvoj knjizi, Mirjana je deci približila srpske srednjovekovne vladare i kroz te priče prenela važne poruke o slogi, poštovanju roditelja i ljubavi. U novoj knjizi, nastavlja stvarati priče koje su poučne, a kroz lik pradevojčice želi da deci približi mudrost vinčanske kulture. Opisuje kako su ljudi živeli, čime su se bavili, šta su jeli i kakva je bila njihova svakodnevnica.
Vinčanska kultura, kako saznajemo iz „Vinčice“, bila je tehnološki napredna. Još pre 1000 godina pre metalnog doba, ljudi su toplili bakar i koristili napredne tehnike obrade keramike i alata. Bavili su se zemljoradnjom i znali su koristiti đubrivo, što ukazuje na visoki nivo poljoprivrednog znanja. Žene su nosile bluze sa V-izrezom i mini-suknje, dok su kuće u Vinči ponekad imale i do 80 kvadrata.
Mirjana ističe da je vinčanska zajednica živela u miru i slozi te da je bila matrična, što znači da su žene u porodici imale ključnu ulogu. Figurice praistorijskih majki sa raširenim rukama simbolizovale su dobrodošlicu i želju za srećnim odrastanjem dece. Prema njenim rečima, Vinčanci su živeli u skladu s prirodom i odražavali su vrednosti ljubavi i zajedništva.
Knjiga „Vinčica“ je napisana jeziku koji je razumljiv deci, a lik prave devojčice je inspirisan izgledom Mirjanine ćerke. Ilustracije je pripremio Dušan Gađanski, dodajući vizuelnu dimenziju ovoj već bogatoj naraciji.
Mirjana Purić Karasović kroz ovu knjigu ne samo da kreira zabavno štivo za decu, već im nudi i priliku da uče o važnim aspektima istorije i kulture svog naroda. U vremenu kada je znanje o prošlosti bitno za razumevanje sadašnjosti, ovakve knjige igraju ključnu ulogu u obrazovanju generacija koje dolaze. Sa svakom pročitano rečju, mladi čitaoci učvršćuju svoje korene, vezujući se za bogatstvo sopstvene istorije i tradicije.
