U Beogradu je večeras održana komemorativna akademija povodom Dana sećanja na pogrom koji se dogodio 17. marta 2004. godine u AP Kosovu i Metohiji. Ove godine se obeležava 19 godina od tih tragičnih događaja koji su ostavili dubok trag na srpskom narodu. Organizator događaja bio je Narodno pozorište, a akademiji su prisustvovali različiti zvaničnici, uključujući predsednika Vlade Srbije, Miloša Vučevića, koji je bio i izaslanik predsednika Srbije.
Među prisutnima su se našli i istaknuti članovi društva, kao što su predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomaciju Arno Gujon, te predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Prisutne su bile i porodice žrtava koje su stradale tokom pogroma, a ucestvovanje ovih pojedinaca oslikava važnost sećanja na prošlost i očuvanja kolektivnog identiteta srpskog naroda.
Akademija je započela himnom Srbije „Bože pravde“, koju je izvela pevačica Jadranka Jovanović. Ovaj trenutak simbolizovao je jedinstvo i poštovanje prema žrtvama, dok je minut ćutanja održan u znak sećanja na žrtve požara u Severnoj Makedoniji, što dodatno naglašava solidarnost i empatiju među narodima u regionu.
Pogrom koji se dogodio 17. marta 2004. godine predstavlja jedan od najmračnijih trenutaka u novijoj srpskoj istoriji. Tokom ovog perioda, nasilje protiv Srba i njihovih imovine eskaliralo je, pri čemu su poginuli i ranjeni mnogi nevini ljudi. Osim ljudskih žrtava, uništene su i brojne crkve i kulturna baština, što je dodatno produbilo ranu u srcima preživelih. Ove godine, sećanje na te događaje služi kao podsećanje na značaj međusobnog razumevanja, tolerancije kao i očuvanja mira na ovim prostorima.
Jedan od ciljeva komemorativne akademije jeste da se obnovi obaveza da se istina o ovim događajima prenese novim generacijama. Naime, edukacija i sećanje na prošlost ključni su za izgradnju budućnosti bez nasilja i mržnje. U svetu u kojem su sukobi sve prisutniji, važno je da se učenja iz istorije primene kao smjernice za bolju budućnost.
Izvori tvrde da su pogrom i nasilje koji su usledili bili vođeni širenjem dezinformacija, a specijalizovane snage su mogle da spreče veće razmere nasilja. Iako su mnogi od odgovornih za ova dela identifikovani, pravda nije uvek zadovoljena, što je dodatno frustriralo mnoge preživele. U tom smislu, obeležavanje Dana sećanja nije samo potsećanje na prošlost, već i poziv na delovanje i stavljanje pod kontrolu nasilja.
Na kraju akademije, poručeno je da se ovakvi događaji nikada ne smeju zaboraviti i da je kolektivna odgovornost svih nas da se to ne ponovi. Samo kroz otvoren dijalog i suočavanje sa istinom možemo postići pravedan i trajni mir. Ovaj dan se obeležava kao podsetnik na važnost saosećanja i solidarnosti, naročito u izazovnim vremenima kada se čini da svet ide unazad.
U svetlu aktuelnih događaja i izazova, komemorativna akademija služi kao platforma za podizanje svesti o potrebi za dijalogom i pomirenjem među narodima na Balkanu. Uskoro se očekuje i nastavak sličnih aktivnosti koje bi dodatno doprinosile osvajanju mira i stabilnosti u regionu.
