U Beogradu je usvojen Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika koji uvodi novo krivično delo poznato kao „osvetnička pornografija“. Ova terminologija se koristi da označi zloupotrebu ličnih intima, posebno snimaka i fotografija, kako bi se izvršila pretnja ili da bi se uzela osvetnička akcija protiv pojedinca. Osvetnička pornografija se sve više prepoznaje kao ozbiljan društveni problem, sa rastućim brojem slučajeva u kojima se koristi kao sredstvo uznemiravanja i kontrole.
Novi članak u zakonodavstvu definiše osvetničku pornografiju kao „zloupotrebu snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem“. Osnovni cilj ove pravne odredbe je zaštita pojedinaca od neovlašćenog širenja, modifikacije ili pretnje objavljivanjem njihovih intimnih sadržaja. Ovaj zakon se može smatrati važnim korakom ka zaštiti ljudskih prava i privatnosti, posebno u eri digitalizacije kada su podaci lako dostupni i deljivi.
Nepovratne štete koje ovakva zloupotreba može izazvati ogromne su za žrtve. Psihološke posledice su često teške i dugotrajne, a takođe može dovesti do fizičke prijetnje ili diskriminacije. Osvetnička pornografija ne samo da narušava privatnost pojedinca, već može imati i šire društvene posledice, kao što su stvorene tenzije ili nasilje između pojedinaca ili grupa.
U okviru ovog zakona, krivično gonjenje će biti vođeno od strane javnog tužilaštva po službenoj dužnosti. To znači da će tužilaštvo imati obavezu da deluje čak i bez prijave žrtve, čime se potencijalno pruža veća zaštita onima koji su žrtve ovog dela. Ovakvo rešenje ima za cilj smanjenje prepreka za prijavljivanje takvih postupaka, s obzirom na to da su žrtve često obeshrabrene zbog straha od osude ili daljih posledica.
Istraživanja pokazuju da je osvetnička pornografija jedan od najčešćih načina na koji se vrši nasilje nad ženama u savremenom društvu. Prema podacima različitih organizacija koje se bave pravima žena, veliki procenat žena izjavljuje da je doživeo neku vrstu uznemiravanja ili zlostavljanja preko društvenih mreža ili interneta. Ovakvi trendovi jasno ukazuju na potrebu za dodatnim zakonodavnim merama koje bi zaštitile najranjivije članove društva.
Implementacija ovog zakona može biti izazovna. Potrebno je obezbediti efikasne mehanizme za prikupljanje dokaza, kao i stručnjake koji će raditi na ovakvim slučajevima. Takođe, ključna je i edukacija kako policije, tako i pravosudnog sistema o ovakvim zloupotrebama kako bi se omogućilo pravilno postupanje u ovim situacijama.
Kritičari nove odredbe sugerišu da bi mogla doći do zloupotrebe zakona, te da bi mogla potaknuti dodatne konflikte između pojedinaca. U tom smislu, važno je da se zakon primenjuje pažljivo i da se uzmu u obzir sve okolnosti prilikom odlučivanja o eventualnim krivičnim gonjenjima.
Na kraju, donošenje ovog zakona se može posmatrati kao pozitivan korak ka borbi protiv nasilja, posebno u digitalnom okruženju. Pružajući pravnu zaštitu od osvetničke pornografije, društvo pokazuje svoju spremnost da se suoči s problemima koji se tiču ljudskih prava i bezbednosti pojedinaca. Uz odgovarajuću obuku i podršku žrtvama, ovaj zakon može doprineti smanjenju nasilja i izgradnji sigurnijeg okruženja za sve članove društva.
