Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Kragujevac se ističe kao grad sa najjeftinijim kvadratnim metrima u Srbiji. Cene stanova u starogradnji u ovom gradu kreću se već od 1.174 evra po metru kvadratnom. Ovaj podatak pruža značajan uvid u tržište nekretnina, posebno u vreme kada je potražnja za stanovima, naročito u Beogradu, na visokom nivou.
Izveštaj RGZ-a pokazuje da nakon Kragujevca, na listi gradova sa najpovoljnijim cenama nekretnina slede Niš, Novi Sad i na kraju Beograd. Naime, kvadrat u starogradnji u Nišu iznosi 1.358 evra, dok u novogradnji dostiže cenu od 1.671 evra. U Novom Sadu, starogradnja je znatno skuplja, sa cenom od 2.048 evra po metru kvadratnom, dok je novogradnja nešto povoljnija i iznosi 2.008 evra. Beograd, kao najveći grad i ekonomski centar Srbije, i dalje drži primat po najvišim cenama. Prosečna cena kvadrata u starogradnji iznosi 2.225 evra, dok je u novogradnji ta cifra više od 2.445 evra.
Potražnja za nekretninama, kako se ističe u izveštaju, i dalje je velika. Stručnjaci primete da kupci ne traže samo stanove, već i kuće, kao i vikendice van gradova. Nedeljko Malinović iz jedne agencije za promet nekretninama ističe da su naši građani, ali i stranci, među kupcima. On navodi da je interesovanje za kupovinu kuća na obodu gradova posebno izraženo. Pre nekoliko godina, moguće je bilo pronaći dobre kuće za 15.000 evra, dok su sada cene porasle, te je potrebno najmanje 30.000 evra za slične nekretnine.
U izveštaju se takođe podseća na činjenicu da Beograd drži titulu najskupljeg tržišta nekretnina. U trećem tromesečju prošle godine, elitno naselje „Beograd na vodi“ ostalo je sinonim za visoke cene. Na toj lokaciji, u trećem kvartalu 2024. godine, dostignuta je rekordna cena od 11.811 evra po kvadratnom metru za luksuzno opremljen penthaus. Ovi podaci dodatno naglašavaju razlike u cenama između gradova, ali i unutar samog Beograda.
S obzirom na trenutnu situaciju, mnogi analitičari očekuju dalji rast cena nekretnina, što se može objasniti stalnom potražnjom i nedovoljnim brojem dostupnih stanova. Ovakvo stanje može dovesti do poteškoća za potencijalne kupce, posebno za mlađe generacije koje žele da kupe svoj prvi stan. U većim gradovima, poput Beograda i Novog Sada, situacija je naročito teška, gde je dostupnost stanova veoma ograničena.
U ovom kontekstu, stručnjaci ističu da bi vlada mogla preduzeti određene mere kako bi olakšala pristup stambenom fondu. Moguće mere uključuju subvencije za prve kupce, olakšane kredite ili investicije u gradnju novih stambenih objekata. Takođe, naglašava se potreba za povećanjem broja dostupnih stanova koji se mogu prilagoditi potrebama tržišta.
Ukratko, tržište nekretnina u Srbiji suočava se sa izazovima zbog velike potražnje i ograničene ponude. Kragujevac, kao grad sa najjeftinijom gradnjom, može privući pažnju potencijalnih kupaca, dok su Beograd i Novi Sad i dalje visoko na lestvici cene. U narednim godinama, može se očekivati da će tržište nekretnina prolaziti kroz razne promene i da će vladine politike igrati ključnu ulogu u oblikovanju ovog sektora.
