U inostranstvu je danas lakše govoriti o stradanju srpskog naroda i zastupati istinu o istoriji Srba, istakao je Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju. Prema njegovim rečima, to je omogućeno zahvaljujući značajnim promenama u Srbiji u poslednjih 13 godina i negovanju kulture sećanja. Gujon je dao intervju za TV Hepi, gde je naglasio koliko je važno imati podršku iz matične zemlje prilikom suočavanja sa kritikama i napadima iz inostranstva.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo jačanju srpskog identiteta na međunarodnoj sceni je promišljena politika aktuelne vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Njegove inicijative, poput formiranja memorijalnih kompleksa i obeležavanja stradanja srpskog naroda, doprinele su promeni imidža Srbije na globalnom nivou.
Gujon je ukazao na konkretne projekte koji su realizovani u okviru očuvanja kulture sećanja. Među njima je istakao Obalu jasenovačkih žrtava, kao i izgradnju memorijalnih kompleksa koji su važni ne samo za podsećanje na prošlost, već i za obrazovanje budućih generacija o stradanju koje je srpski narod pretrpeo kroz istoriju. Takođe, istakao je i važnost snimanja filmova o ovom tematu, koji imaju potencijal da dopru do široke publike i da pruže drugačiju perspektivu o događajima iz prošlosti.
U poslednjim godinama, srpska kultura sećanja je postala značajna tema ne samo unutar Srbije, već i u međunarodnim krugovima. Gujon je naglasio da se Srbija više ne doživljava samo kroz prizmu ratova i sukoba iz devedesetih, već kao zemlja koja aktivno radi na očuvanju svoje istorije. Ova promena u percepciji može se delimično pripisati i radu srpske dijaspore koja se trudi da predstavi jasniju sliku o Srbiji i njenoj prošlosti.
Predsednik Vučić je takođe pokrenuo projekte koji se fokusiraju na zajedničko stradanje sa Republikom Srpskom. Ove inicijative imaju za cilj jačanje veza među Srbima, bez obzira na političke i geografske granice. Gujon je naglasio da je saradnja između Srbije i Republike Srpske ključna za jačanje kolektivnog identiteta i memorizaciju stradanja.
Pored toga, Gujon smatra da je porast samopouzdanja Srbije rezultat i unapređenja u diplomatskim odnosima sa drugim zemljama. Srbija nastoji da izgrade pozitivne odnose i prikaže svoje konstruktivne inicijative na međunarodnoj sceni. U tom smislu, važno je imati otvoren dijalog sa državama koje su bile kritične prema srpskim interesima, a Gujon smatra da su ti odnosi sada bolji nego ikad ranije.
Osnaživanje srpskog identiteta na međunarodnom planu takođe podrazumeva aktivnu promociju srpske kulture i tradicije. Gujon je istakao da se posebna pažnja posvećuje promociji srpske umetnosti, književnosti i muzike, što može postati most za jačanje međunarodnih odnosa. Ovim putem, Srbija može da predstavi bogatstvo svoje kulture i tradicije, što doprinosi njenom pozitivnom imidžu.
S obzirom na sve pomenuto, Arno Gujon ističe da je izazov uvek prisutan, ali da je situacija drastično bolja nego pre nekoliko godina. Srbija je na pravom putu ka jačanju svog međunarodnog položaja i zastupanju svojih interesa, a to je rezultat napornog rada i posvećenosti svih koji se bave ovom problematikom.
Kultura sećanja i promišljena diplomatska strategija igraju ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti Srbije na međunarodnoj sceni. Srpski narod ima obavezu da ne zaboravi svoje stradanje, ali i da se trudi da prikaže istinu o svom identitetu i kulturi. Upornost u promociji istine i suočavanje sa prošlošću mogu da otvore vrata pred novim prilikama za Srbiju na globalnom nivou.
