Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, situacija sa finansijama u Hrvatskoj je veoma teška, s obzirom na to da čak 45 procenata građana ima poteškoće u podmirivanju osnovnih životnih troškova. Ovi podaci svrstavaju Hrvatsku među zemlje Evropske unije sa najlošijom finansijskom situacijom stanovništva.
Najgora pozicija je, međutim, zabeležena u Grčkoj, gde 55 procenata ispitanika izjavljuje da jedva spajaju kraj s krajem. Ovi rezultati pokazuju ozbiljnost problema sa kojima se suočavaju građani u različitim delovima Evrope, ali posebno ističu izazove sa kojima se teško nose hrvatski građani.
U istraživanju su se pored Hrvatske i Grčke spominjale i druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim financijskim pritiscima. Tako, na primer, u Litvaniji i Estoniji 41 procenat stanovništva oseća ozbiljan finansijski pritisak, dok u Mađarskoj i na Kipru taj procenat iznosi 40. U poređenju sa tim, prosek Evropske unije iznosi 32 procenata građana koji se osećaju u finansijski teškoj situaciji.
Ovi podaci otkrivaju duboke socioekonomske razlike između članica EU, a Hrvatska se suočava sa problemima koji su još uvek prisutni iako su u prethodnim godinama sprovedene razne reforme i mere za unapređenje ekonomije. Kako bi se prevazišli ovi problemi, potrebne su dodatne promocije i podrške, kako bi se hrvatsko društvo stabilizovalo i poboljšalo kvalitet života.
Finansijski pritisak na građane može dovesti do različitih socijalnih problema, uključujući povećanje siromaštva, nezaposlenosti i opšte nestabilnosti u društvu. Ovaj istraživački izveštaj može poslužiti donosiocima odluka u Hrvatskoj kao alarm za ozbiljno preispitivanje trenutnih politika i strategija.
Stalni pritisci inflacije, rastuće cene osnovnih namirnica, energenata i drugih životnih troškova imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Mnogi ljudi su primorani da preispitaju svoje potrošačke navike, odriču se osnovnih potrepština ili se oslanjaju na pomoć prijatelja i porodice kako bi preživeli mesec.
Iako se situacija čini mračnom, važno je napomenuti da postoje i inicijative i projekti koji se trude da pruže podršku najugroženijim grupama u društvu. Organizacije civilnog društva, lokalne zajednice i različite institucije rade na programima koji su usmereni na poboljšanje životnih uslova i pružanje pomoći onima koji su najviše pogođeni finansijskom krizom.
U cilju olakšanja ovakve situacije potrebne su sveobuhvatne mere donošenja politika koje će se fokusirati na ekonomski razvoj, obrazovanje i zapošljavanje. Povećanje minimalnih plata, poboljšanje radnih uslova, ali i podrška malim i srednjim preduzećima mogu doprineti stabilizaciji situacije.
Osim toga, obrazovanje i osnaživanje stanovništva kroz različite obuke i programe zapošljavanja može doprineti smanjenju nezaposlenosti i pomoći ljudima da se izbore sa teškom ekonomskom situacijom.
Građani Hrvatske, suočeni s izazovima, često zatraže pomoć od institucija, ali se istovremeno i sami trude da pronađu rešenja za svoje finansijske probleme. U narednim mesecima, vlasti će morati da preispitaju svoje pristupe i upute više resursa ka podršci najugroženijim stanovnicima kako bi se sprečio dalji porast siromaštva i očajanja.
Ovi podaci predstavljaju jasnu sliku stanja u zemlji i poziv za hitnu akciju donosiocima odluka. U vreme kada se Hrvatska suočava sa rizicima i preprekama, kolektivna akcija i delovanje mogu stvoriti temelj za bolju budućnost i stabilizaciju situacije koja muči mnoge njene građane.
