U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija započela je dvodnevna konferencija o formiranju palestinske države, sa naglaskom na obezbeđivanje sigurnosti Izraela. Događaju prisustvuju desetine ministara iz raznih zemalja, dok su Sjedinjene Američke Države i Izrael odlučile da bojkotuju ovu konferenciju. Odluka o bojkotu dolazi u vreme kada su napetosti između Izraela i Palestine na visokom nivou, što dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, u svom uvodnom obraćanju istakao je potrebu da se osigura da konferencija ne postane samo „vežba dobronamerne retorike“. On je naglasio da je ključni cilj da se ovaj događaj pretvori u odlučujuću prekretnicu koja će stimuliše nepovratan napredak ka okončanju okupacije i ostvarenju rešenja zasnovanog na dve države. Gutereš je ukazao na to da je takvo rešenje neophodno kako bi se postigla stabilnost i mir u regionu, koji je kroz istoriju bio obeležen sukobima.
Konferencija ima za cilj da postavi temelje za „mapu puta“ koja bi vodila ka uspostavljanju palestinske države. Ovaj proces je značajan ne samo za Palestince, već i za celu međunarodnu zajednicu koja teži miru u regionu. Pitanje podele teritorije, prava izbeglica i status Jerusalima ostaju ključni izazovi koji će se morati rešiti tokom ovog procesa.
Izrael se, s druge strane, plaši da bi formiranje palestinske države moglo ugroziti njegovu nacionalnu sigurnost. Tokom godina, postoji zabrinutost da bi oslobađanje palestinskih teritorija moglo dovesti do povećane nasilne akcije protiv izraelskih građana, što dodatno otežava pregovore o mirnom rešenju.
Uprkos bojkotu od strane SAD i Izraela, mnoge zemlje izražavaju podršku za ovu inicijativu. Ministarske delegacije iz Evrope, Azije i Afrike uključene su u razgovore i pruže podršku palestinskoj borbi za nezavisnost. Ova konferencija predstavlja priliku da se čuje glas mnogih zemalja koje podržavaju pravdu i prava Palestinaca.
Međunarodni pritisak na Izrael raste, usled sve jačeg nezadovoljstva zbog okvira koji su uspostavljeni tokom decenija. Ovo nezadovoljstvo se odražava i na ulicama, gde se organizuju demonstracije u korist palestinskih prava. Aktivisti diljem sveta pozivaju na akciju kako bi se podigla svest o situaciji koju Palestinci trpe, a koja traje dugi niz godina.
Pored političkih razgovora, postoje i brojne humanitarne krize koje pogađaju palestinski narod. Institucije kao što su UNRWA (Organizacija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama) suočavaju se sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama u omogućavanju osnovnih usluga, što dodatno otežava život Palestinaca u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali.
U tom kontekstu, konferencija Ujedinjenih nacija može poslužiti kao platforma za adresiranje ovih humanitarnih izazova. Međutim, ključna pitanja ostaju: kako će se osigurati pristupi sredstvima i pomoći? Kako će međunarodna zajednica moći da odgovori na rastuće potrebe palestinske populacije?
Zaključak konferencije može odrediti budućnost ne samo palestinske borbe za nezavisnost, već i stabilnost cele regije. Dok se međunarodna zajednica okuplja kako bi razgovarala o ovim važnim pitanjima, očekivanja su visoka. Mnogi veruju da je vreme za pravično rešenje, koje bi rešilo višedecenijske konflikte i donelo mir u ovaj deo sveta.
U svetlu ovih događaja, važnost dijaloga i kompromisa nikada nije bila veća. Da bi se postigli trajni mir i stabilnost, potrebno je da sve strane prepoznaju međusobne strateške interese i da zajedno rade na rešenju koje će doneti sigurnost i prosperitet svim ljudima u regionu.
