Vanraspravno veće Osnovnog suda u Beranama danas je donelo odluku koja je izazvala veliku pažnju javnosti, uvažavajući žalbu beranskog tužilaštva. Sud je naložio policiji da privremeno oduzme spomenik Pavlu Đurišiću, kontroverznom komandantu četničkog pokreta. Ova odluka je rezultat prethodnih pokušaja tužilaštva da ukloni spomen-obeležje, što je sudija Osnovnog suda Dubravka Popović do sada odbijala.
U obrazloženju odluke, sud je naveo da je zahtev tužilaštva za oduzimanje spomenika osnovan. Spomenik se nalazi u prostorijama i ostalim objektima Manastira Đurđevi Stupovi, koji su postali središte ovog spora. Prema informacijama iz tužilaštva, Đurišić je bio saradnik okupatorskih vlasti tokom Drugog svetskog rata, a njegov kip se smatra simbolom ratnih zločina.
Sud je istakao da se spomenik može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku protiv Vujadina Dobrašinovića, koji se tereti za nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja u saizvršilaštvu. U saopštenju se takođe navodi da episkop Metodije ima obavezu da preda kip Đurišića, a ukoliko to odbije, mogao bi biti kažnjen novčano ili čak zatvoren.
Spomenik je nedavno premešten u konak manastira, a pre toga je bio smešten u crkvi u Gornjem Zaostru. Kip je otkrio sam episkop Metodije, uz intoniranje himne Srbije, ali je ubrzo nakon otkrivanja uklonjen iz javnog prostora.
Povodom ovog događaja, javnost je podeljena. Mnogi smatraju da je oduzimanje spomenika ispravna odluka koja će osigurati pravdu i zaštitu od glorifikacije ratnih zločinaca. S druge strane, postoje oni koji smatraju da ovakva odluka predstavlja napad na kulturu i tradiciju.
Postavlja se i pitanje s obzirom na to da se spomenik nalazi u religijskom objektu. Mitropolija budimljansko-nikšićka se protivila smanjenju uticaja religije u društvenim pitanjima, a neki članovi zajednice vide u ovom postupku i napad na njihova uverenja.
Ova situacija ukazuje na duboke političke i društvene podele u Crnoj Gori, gde svako pitanje vezano za prošlost i identitet može brzo postati kontroverzno. Konačni ishod ovog slučaja ostaje neizvestan, ali jasno je da će odluke vezane za spomenike i njihovu simboliku i dalje izazivati polemike.
Izveštaji o ovom slučaju nastaviće da prate reakcije javnosti i institucionalnih aktera, dok će se nalaziti i na suštinskim raspravama o tome kako se društva suočavaju sa svojim prošlim greškama i kako oblikuju svoju budućnost. U ovom kontekstu, spomenik Pavlu Đurišiću postaje više od običnog obeležja; on simbolizuje bitku za identitet i pamćenje unutar zajednice koja se razvija u turbulentnim vremenima.
