Izostanak kiše u junu 2025. godine, koji je potvrdio Republički hidrometeorološki zavod, predstavlja alarmantan znak za Srbiju. Ovaj jun je bio najsuvlji otkako postoje merenja, a na osam meteoroloških stanica širom zemlje zabeleženo je 0 mm padavina. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer je jun poznat kao najkišovitiji mesec.
U junu, na stanicama u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji nije zabeležena ni kap kiše. Čak i u mestima gde je malo padavina bilo, one su bile minimalne. Uz to, prošlog meseca oboreni su temperaturni rekordi, dok su u pojedinim mestima proglašene vanredne situacije zbog nestašice vode.
Dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta upozorava da vremenski period od juna do avgusta postaje sve sušniji, a maksimum padavina se pomera ka proleću. Jun 2025. je ekstreman, sa skoro 80 mm manje kiše od proseka. Ova situacija može imati ozbiljne posledice po vodosnabdevanje i proizvodnju hrane.
U nekim mestima, poput Dimitrovgrada i Gadžinog Hana, izvorišta rade samo na 20% kapaciteta, dok u čak 34 sela vode nema. Zbog tog nedostatka, uvedene su zabrane korišćenja vode za autoperionice i zalivanje, a kazne se penju i do 250.000 dinara.
Kada je reč o ratarstvu, najviše je ugrožen kukuruz, ali soja i šećerna repa takođe trpe posledice suše. Zabrinjavajuće je i to što je ugrožen suncokret, čiji je koren dubok, što znači da suša utiče na dublje slojeve zemljišta. Voćarstvo je u boljoj situaciji zbog sistema za navodnjavanje, ali i tu postoji rizik zavisan od lokacije i vrste voća.
Suša takođe pogađa energetiku zemlje, s obzirom na to da hidroelektrane imaju mnogo manje vode u akumulacijama, a voda je takođe potrebna za hlađenje termoelektrana. S obzirom na visoke temperature, potrošnja struje je porasla, što dodatno komplikuje situaciju.
Naša zdravlja su takođe ugrožena jer opada kvalitet vode i hrane. U takvim sušnim uslovima, negativne posledice se međusobno pojačavaju. Kao rezultat klimatskih promena, povećava se klimatska varijabilnost, što dovodi do sušnijih junova i pomeranja maksimalnih padavina prema ranijim mesecima.
U junu 2025. godine, Beograd i Novi Sad nisu imali padavina sve do samog kraja meseca, kada je 26. juna zabeleženo samo 0,1 mm u Beogradu i 1,8 mm u Novom Sadu. U Nišu je kiša zabeležena tek dan kasnije, a tokom 29 od ukupno 30 junskih dana, padao je veoma mali iznos padavina. Količina padavina u tim gradovima bila je između 0,1 i 7,1% nekadašnjeg junskog proseka.
Analize pokazuju da ovakav niz sušnih dana predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine, ako se ne promene klimatski obrasci. Srbija se brzo zagreva, brže od globalnog proseka, što vodi do toga da ono što je ranije smatrano ekstremnim, postaje nova norma.
U prošlosti, sušna godina se dešavala jednom u deceniji, dok sada svaka druga godina nosi rizik od suše. U junu 2025. godine, suša se manifestovala na tri različita nivoa: umerena, ekstremna i izuzetna. Na 27 od 29 stanica za monitoring, evidentirana je izuzetna suša.
Što se tiče budućnosti, ako se ovakvi trendovi nastave, Srbija će se suočavati ne samo sa problemima vodosnabdevanja, već i sa potencijalnom glađu. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju kako bi se smanjile posledice ove suše i zaštitila budućnost Srbije.
