„Volja sinovljeva“ je serija koja se, kroz osam epizoda od po 49 minuta, pozicionira kao prvi srpski fantastični epik nakon „Čudotvornog mača“ iz 1950. godine. Autori Nemanja Ćeranić i Strahinja Madžarević, uz podršku Telekom Srbija i produkcijskog studija Superstar, uspeli su da kreiraju delo koje ne samo da poštuje žanrovske parametre postapokaliptične distopije, već i ponovo oživljava pretkosovske arhetipove srpske duhovne baštine. Radnja serije prati mitskog junaka Deli Jovana koji, uz pomoć očine sablje kralja Vukašina, kreće na putovanje ispunjeno iskušenjima, u nameri da spasi zajednicu od tyranina Tuđina.
Serija je inspirisana klasičnim motivima, kao što su borbe za ruku lepe princeze i savladavanje zla, što su elementi prisutni u srpskoj mitologiji. Ovde, junak ne bori se samo za sebe, već i za čast i opstanak svoje zajednice, a njegova misija oslikava univerzalne teme borbe između dobra i zla. U tom kontekstu, Deli Jovan se pojavljuje kao simbol srpskog identiteta i borbe, a njegova tragična sudbina priziva arhetipske slike heroja iz narodnih pesama.
Uloga junaka preuzima oblik starog mita, koji kroz fantazijske scene i borbene veštine osvaja savremenu publiku, koja se može poistovetiti s univerzalnim motivima. Serija, takođe, koristi moderne žanrovske klišeje, poput onih iz popularnog filma „Pobesneli Maks“, koji je postavio temelje za postapokaliptične naracije. U tom smislu, „Volja sinovljeva“ zadovoljava sve estetske i dramaturške zahteve savremenog filma, uz poštovanje folklora i tradicije.
U današnjim vremenima, kada se često spominje Armagedon i atomska propast, serija kao da oživljava strahove i noćne more savremenog društva. Kroz prizmu postapokalipse, „Volja sinovljeva“ istražuje teme opstanka, identiteta i tradicije, u vremenu kada se čini da su ovi koncepti ugroženi. U tom kontekstu se formira i čitav sociokulturni diskurs, koji se ne može ignorisati.
Režijska vizija koju je postavio Ćeranić stvara svetu, bajkovitu atmosferu koja poziva gledaoce da se ponovo vrate u detinjstvo, kada su bajke imale magičnu moć da oblikuju percepciju sveta. Kako Vladimir Propp ističe, bajke imaju univerzalno seme koje prevazilazi granice pojedinačnih kultura, što „Volji sinovljeva“ daje dodatnu težinu.
Osim što slavi srpsku tradiciju, serija se suočava sa savremenim problemima, poput identitetskih kriza, političke nepravde i društvenih nejednakosti. U ovom svetu, junak Deli Jovan predstavlja nadu, snagu i otpornost, trudeći da se izbori sa predstojećim izazovima. Njegova borba nije samo fizička, već i duhovna, dok pokušava da obnovi ravnotežu u društvu koje je razjedinjeno.
Kao neočekivani heroj, Deli Jovan simbolizuje sve ono što srpski narodni mit traži: borbeni duh, hrabrost i sposobnost da se suprotstavi nepravdi. Njegova potraga za očinom sabljom predstavlja potragu za onim izgubljenim vrednostima koje su oblikovale kolektivno identitet. Kroz ovaj mit, serija dobijaju dodatnu dimenziju, jer svaka epizoda donosi nove prepreke i sukobe, koji su neodvojivi od ljudske sudbine.
Gledajući unazad, serija „Volja sinovljeva“ ne samo da ponavlja motive poznate iz prethodnih srpskih filmskih dela, već ih reinterpretira i ubacuje u savremeni kontekst. Na taj način, ona ne samo da neguje srpsku tradiciju, nego je i osvežava novim idejama i savremenim narativima. U tom smislu, ova serija predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, pružajući gledateljima priliku da se suoče s vlastitim strahovima i nadanjima u svetu koji se neprestano menja.
Na kraju, „Volja sinovljeva“ je više od obične ljubavne priče i borbe protiv tiranina; ona nas podseća na važnost zajedništva, tradicije i identiteta. Bez obzira na izazove koji nas okružuju, junak Deli Jovan je tu da pokaže da junak može biti svako od nas, čak i u najtežim vremenima.
