Apelaciono veće vanustavnog Suda BiH donelo je odluku da odbije zahtev odbrane predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, za izuzeće dvojice članova Veća. Predsedavajuća Vesna Jesenković obrazložila je ovu odluku tvrdeći da je zahtev neosnovan. Ovaj slučaj se odnosi na žalbu koju je podneo advokat Goran Bubić, u kojoj se navodi da je prvostepena presuda doneta u postupku protiv Dodika nedovoljno obrazložena.
Nakon izlaganja Bubića, tužilaštvo je zatražilo produženje kazne zatvora i mera bezbednosti za predsednika Republike Srpske, dok su se protiv Miloša Lukića, v.d. direktora „Službenog glasnika“, koji je u prvostepenom postupku oslobođen optužbi, iznosile nove tvrdnje kako bi bio proglašen krivim. Bubić je zatražio da se prvostepena presuda u potpunosti ukine i da se donese oslobađajuća presuda ili ponovo održi pretres.
Bubić se fokusirao na to da se žalba odnosila na načelo zakonitosti. On je istakao da na dan 7. jula 2023. godine, kada je potpisan ukaz, u Krivičnom zakoniku BiH nije postojalo krivično delo nepoštovanja odluka. Tokom izlaganja, naglasio je da je Krivični zakon BiH menjan 16 puta, i preuzeo je stav da je odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita neusaglašena sa objavom u „Službenom glasniku“.
Bubić je takođe ukazao na to da u dokazima priloženim tokom prvostepenog postupka nije bilo ni objava na zvaničnoj internet stranici OHR-a, ističući da tužilaštvo nikada nije dostavilo dokaz koji bi potvrdio da je Šmitova odluka zaista objavljena. On je dodao da, iako se ne želi ulaziti u legitimnost Šmita, odbrana tvrdi da na dan potpisivanja ukaza nije postojala pravna osnova za presudu.
Zatražio je od Apelacionog veća savete od evropskih pravosudnih institucija u vezi sa tumačenjem da li je Šmitova odluka bila na snazi tokom potpisivanja ukaza. Bubić je dodao da se žalba takođe odnosi na nedostatak ravnopravnosti, naglašavajući da u ustavnopravnom sistemu BiH ne može doći do kolizije između zakona na nivou države i ustava entiteta.
On je upozorio da ukoliko dođe do nametanja zakona koji je u koliziji sa entitetskim ustavima, to može izazvati pravni haos, što je i slučaj u BiH. Tokom obrazlaganja, naglasio je da je vanustavno Tužilaštvo tokom prvostepenog procesa propustilo da dostavi dokaz o pravnom postavljenju Šmita.
Ova situacija izaziva posebnu pažnju, s obzirom na političku i pravnu složenost u Bosni i Hercegovini, gde su odnosi između entiteta i institucija na nivou države često problematični. Naime, visok izgubio položaj u javnosti, a njegove odluke su često predmet polemike.
Pravosudni sistem BiH suočava se s brojnim izazovima. Zakonodavni okvir i različite interpretacije zakona među entitetima stvorile su dodatnu tenziju. Održavanje ravnoteže između centralne vlasti i entitetskih struktura ostaje ključno pitanje za budući razvoj pravnog sistema u zemlji.
U ovom slučaju, odbrana bivšeg predsednika Republike Srpske ističe značaj zakonitosti i pripreme pravnog osnova za svaku presudu. Ovaj slučaj ponovo stavlja fokus na potrebu za reformom pravosudnog sistema i većim angažovanjem međunarodnih institucija u terenu.
Osim toga, primetno je da je odbrana otom delikatna uloga u očuvanju principa pravne sigurnosti i ravnopravnosti, što može imati značajne posledice na dalju sudbinu ovih pravnih postupaka. Kako se pred Apelacionim većem nastavlja rasprava o ovom slučaju, očekuje se da će se još više raspravljati o legalitetu odluka visokog predstavnika i njihovom mestu u pravnom okviru BiH.
