Poljski premijer Donald Tusk izrazio je zabrinutost zbog trenutne geopolitičke situacije u Evropi, naglašavajući da Evropska unija mora drastično ojačati svoj vojni kapacitet kako bi nadmašila Rusiju u trci za naoružanjem koja je, prema njegovim rečima, već započeta. Tusk je, u svom pristupu, optužio Moskvu da je postavila temelje nove trke u naoružanju, ističući da Evropa mora preduzeti brze i odlučne korake kako bi se zaštitila od pretnji koje dolaze sa istoka.
„Rat, geopolitička neizvesnost i nova trka u naoružanju koju je započeo Putin ostavili su Evropu bez izbora. Naša obaveza je da budemo spremni“, naveo je Tusk tokom nedavne konferencije za novinare. On je ukazao na istorijske paralele, poredeći trenutnu situaciju s posledicama Hladnog rata, kada je Sovjetski Savez izgubio značajnu trku u naoružanju. „Evropa će se od danas naoružavati brže i efikasnije od Rusije“, dodao je on, ukazujući na potrebu za hitnim reformama u vojnoj strukturi EU.
Reakcija iz Moskve nije izostala. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, odgovorio je Tuskovim izjavama rekavši da je predsednik Vladimir Putin već komentarisao trku u naoružanju, naglašavajući da Rusija ne namerava da se upliće u taj proces. Peskov je istakao da će Rusija preduzeti asimetrične mere koje će osigurati nacionalnu bezbednost bez ulaska u besmislene sukobe i gubitke. „Svi oni ne mogu da nas pobede, zato što nećemo da igramo sa njima“, naveo je Peskov.
Tuskova izjava dolazi u vreme kada evropski lideri sve više nastoje da povećaju odbrambene budžete usred rastućih tenzija sa Rusijom. Američki predsednik Donald Tramp i njegova administracija sve otvorenije pozivaju članice NATO-a, posebno u Evropi, da preuzmu veće odgovornosti za sopstvenu odbranu, ističući potrebu za smanjenjem zavisnosti od američke vojne podrške.
U tom kontekstu, Washington je sugerisao da Evropa, posebno u svetlu krize u Ukrajini, treba da poveća svoja ulaganja u odbranu i smanji oslanjanje na američku vojnu pomoć. Ove preporuke se poklapaju sa nedavnim izjavama francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je takođe upozorio na pretnju koju predstavlja Rusija za Evropsku uniju i apelovao na povećanje vojnih izdataka.
Društvena i politička klima u EU puni su zabrinutosti u svetlu dezintegracije raznih članica i promenljivih međunarodnih odnosa. Potrošnja za odbranu je postala hitna tema među liderima, dok sve više država izražava spremnost da investiraju u savremene vojne tehnologije i opremu kako bi se ojačale njihove vojne kapacitete.
Pored vojnih reformi, situacija zahteva i strateške promene u načinu odlučivanja, kako bi se odgovorilo na pretnje iz Rusije, koja u poslednje vreme pokazuje sve više vojne aktivnosti bliže granicama NATO-a. Evropska unija se suočava s izazovom da nađe ravnotežu između vojnih potreba i ekonomskih mogućnosti svojih članica, a isto tako i da ispuni standarde i obaveze prema NATO-u.
Sumirajući, poruke Donalda Tuska i odgovori iz Kremlja ukazuju na sve dublje tenzije između Rusije i Evrope, koja se suočava s izazovima koje postavlja nova geopolitička realnost. Očekuje se da će Evropska unija u narednim mesecima težiti jačanju svojih vojnih kapaciteta i raditi na zajedničkoj strategiji koja će omogućiti efikasniji odgovor na sve veće pretnje iz istočne Evrope. Poljska, kao jedan od najistaknutijih članova EU, igraće ključnu ulogu u oblikovanju ovih inicijativa, dok se situacija i dalje razvija.
