Tursko tužilaštvo otvorilo je istragu protiv pojedinaca koji su, nakon hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, počeli da promovišu ekonomski bojkot putem društvenih mreža i tradicionalnih medija. Ovo je potvrđeno iz Glavnog tužilaštva u Istanbulu, koje je obavestilo javnost o toj mere.
Istražitelji su naveli da ispituju pozive koji su hipotetički imali za cilj da spreče deo javnosti da učestvuje u ekonomskim aktivnostima. Prema informacijama dostupnim iz tužilaštva, može se raditi o kršenju zakona protiv govora mržnje i podsticaja na javno neprijateljstvo. Ova situacija dolazi u trenutku kada je tenzija između vlasti i opozicije u Turskoj na uzlaznoj putanji, posebno sa predstojećim predsedničkim izborima.
Hapšenje Ekrema Imamoglua, koji je i glavni protivnik predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, izazvalo je talas nezadovoljstva među njegovim pristalicama. Imamoglu je optužen za različite prekršaje koji se uglavnom odnose na zloupotrebu položaja, a njegov slučaj je izazvao oštre reakcije u politici i društvu. Lider turske opozicione Republikanske narodne partije (CHP) Ozgur Ozel je u ovom kontekstu pozvao svoje pristalice na proteste i ekonomski bojkot kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo i podržali Imamoglua.
U poslednjim mesecima, Turska se suočava sa ekonomskim izazovima, uključujući visoku inflaciju i smanjenje kupovne moći građana. Takvi ekonomskih problemi dodatno su pojačali već postojeće tenzije u društvu, a hapšenje popularnog gradonačelnika je dodatno podgrejalo situaciju.
Protesti koje su organizovali opozicioni lideri došli su u trenutku kada mnogi Turski građani osećaju pritisak zbog ekonomske krize i imaju osećaj da vlast ignoriše njihove probleme. Pozivi na ekonomski bojkot naišli su na različite reakcije u društvu, pri čemu neki smatraju da su potrebne suprotstavljene akcije kako bi se stavilo do znanja nezadovoljstvo vlastima.
U međuvremenu, analitičari sugerišu da hapšenje jednog od najvažnijih opozicionih lidera može naneti dugotrajnu štetu demokratiji u Turskoj. Mnogi smatraju da je to deo šire strategije vlade da suzbije opoziciju pred predstojeće izbore, koji će biti ključni za političku budućnost zemlje. U tom kontekstu, istraživanje tužilaštva o pozivima na bojkot može se smatrati još jednim korakom ka dodatnom suzbijanju slobode govora i olakšavanju političkog pritiska.
Ove aktivnosti su izazvale zabrinutost kod nevladinih organizacija i onih koji se bore za ljudska prava, koji upozoravaju na opasnosti koje ovakve mere predstavljaju za demokratske procese. Neki stručnjaci ističu da bi pritisci na pojedince koji izražavaju neslaganje sa vlastima mogli dodatno destabilizovati situaciju u zemlji, što će imati dugoročne posledice na politički pejzaž Turske.
Takođe, mnogi se pitaju kako će međunarodna zajednica reagovati na ovakve događaje, posebno s obzirom na to da Turska ima značajnu ulogu u globalnim pitanjima, uključujući migracije i bezbednost. Kritike na račun turske vlade dolaze iz različitih izvora, a pritisak na vlasti da se pridržavaju međunarodnih standarda ljudskih prava će se verovatno pojačati.
Dok se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na događaje u Istanbulu i reakcije vlasti na proteste i pozive na bojkot. Očekuje se da će se tenzije nastaviti kako se bliže predsednički izbori, ali i da će taktike suzbijanja opozicije i slobode govora postaviti dodatna pitanja o budućnosti demokratije u Turskoj. Građani Istanbula, kao i širom Turske, nadaju se da će njihovi glasovi biti čujni i da će moći da izraze svoje želje i potrebe bez straha od represije.
