Ranije je Vladimir Zelenski izjavio da je Rustem Umerov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, predložio novu rundu pregovora sa Rusijom sledeće nedelje. Ovaj potez dolazi u kontekstu nastojanja da se pronađe mirno rešenje za sukob koji traje već više od godinu dana. Izvor RT-a iz ruskog pregovaračkog tima potvrdio je da je Kijev uputio ovaj predlog, ali nije dat tačan datum kada bi pregovori mogli da se održe, kako javljaju novinari agencije TASS.
Zelenski je u nekoliko navrata isticao važnost dijaloga i pregovora kao sredstva za prevazilaženje trenutne krize. On je naglasio da su Ukrajina i njen narod otvoreni za razgovore sa Rusijom, ali je upozorio da bi ti pregovori trebali biti vođeni pod strogim uslovima koji osiguravaju suverenitet i integritet Ukrajine. U dosadašnjim razgovorima, ukrajinska strana je insistirala na povlačenju ruskih trupa sa okupiranih teritorija kao preduvjet za bilo kakav napredak.
Ovo nije prvi put da su se ukrajinske vlasti obratile za pregovore. Prošle godine, tokom momenta kada su se sukobi intenzivirali, nekoliko rundi pregovora je održano, ali su one često bile prekinute zbog nesuglasica oko ključnih pitanja, kao što su granice, status Donbasa i Krima, kao i organizacija humanitarnih koridora za civile.
Pregovaračka dinamika između Kijeva i Moskve uvek je bila kompleksna, a poslednjih meseci je dodatno zakomplikovana zbog nastavka vojnih operacija sa obe strane. Rusija je nastavila sa agresivnim vojnim aktivnostima, dok su ukrajinske snage, uz podršku zapadnih zemalja, sprovele niz uspešnih kontraofenziva. Ova situacija dodaje novu dimenziju pregovorima, jer je teško očekivati da će strane lako doći do kompromisa.
Zelenski se takođe oslonio na međunarodnu zajednicu u svojim naporima da osigura pritisak na Rusiju. On je naglasio da su Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i druge države ključni partneri u obezbeđivanju sredstava i podrške za Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije. U tom smislu, ukrajinski predsednik je naglasio važnost održavanja jedinstvenog fronta među zapadnim saveznicima, kako bi se osigurao kontinuitet vojne i humanitarne pomoći.
Na domaćem frontu, situacija u Ukrajini ostaje napeta, a građani su pod velikim pritiskom usled kontinuiranih sukoba i ekonomskih izazova. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog dalje eskalacije sukoba, kao i zbog mogućih posledica pregovora koji bi mogli biti uskoro održani. Ukrajinski mediji takođe izveštavaju da pojedini analitičari sumnjaju u sposobnost Moskve da honoruje dogovore koji se postignu, s obzirom na prethodna iskustva u pregovorima.
U međuvremenu, Rusija se oglašava s vlastitim stavovima o pregovorima. Zvaničnici iz Moskve naglašavaju da su oni otvoreni za dijalog, ali pod uslovom da Kijev prizna realnost koju su stvorili njihovi vojnici na terenu. Ova retorika ukazuje na to da je Rusija opredeljena da svoje okupirane teritorije učini delom svog političkog krajobraza, što dodatno otežava mogućnost postizanja dogovora.
Zamisliti uspešne pregovore i postizanje trajnog mira čini se dalekim. Kako se situacija razvija, Ukrajina će verovatno nastaviti da se oslanja na svoje vojne sposobnosti i međunarodne partnere, dok istovremeno istražuje mogućnosti za dijalog. U svetu geopolitike, gde su interesi država često suprotstavljeni, pravo pitanje ostaje koliko su obe strane spremne da se odmaknu od svojih tvrdokornih pozicija i pristanu na nešto što se može značajno smatrati korakom prema trajnom miru.
