Pedsednica Narodne skupštine Ana Brnabić obavestila je javnost putem svog X naloga o odluci suda da pusti na slobodu advokata Radovana Novakovića, koji je bio jedan od blokadera. Ova situacija izazvala je brojne reakcije, s obzirom na to da su postojali dokazi o njegovom fizičkom napadu na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Brnabić je rekla da je Novaković, kroz svoje postupke, pokazao nepoštovanje prema pravdi i zakonu, a takođe je i priznao da je vršio pritisak na sudstvo kako bi njihova grupa bila oslobođena. Ovaj pritisak, prema njenim rečima, predstavlja krivično delo poznato kao ometanje pravde. Istakla je da Novaković, kao advokat, ima dodatnu odgovornost da poštuje zakon i etičke norme svog zanimanja.
Prema podacima koje je Brnabić podelila, u Krivičnom zakoniku postoje jasni članci koji se odnose na ometanje pravde. Član 336b propisuje kazne za oni koji pozivaju na otpor prema sudskim odlukama ili ometaju sudske postupke. U prvom stavku navodi se da ko izaziva otpor ili ometa vođenje postupka može biti kažnjen zatvorom do tri godine i novčanim kaznama. U drugom stavku, kazna se povećava za one koji nasilno ili pretnjom ometaju sudije, tužioce ili advokate u obavljanju svojih funkcija.
Brnabić je naglasila da je pravo na pravdu ključno za svaku demokratsku državu i da je potrebno da pravosudni organi reaguju na ozbiljne prekršaje. U ovom slučaju, naglasila je da bi sudije i tužioci trebali da preduzmu odgovarajuće mere prema Novakoviću, posebno s obzirom na priznanje o vršenju pritiska na sud.
Ova situacija takođe postavlja pitanja o integritetu pravosudnog sistema i moguće svrhe pravdu u društvu koje se suočava sa raznim izazovima. U vremenu kada je potrebno jačati poverenje građana u institucije, ovakve odluke mogu dovesti do sumnje i razočaranja među populacijom.
Ana Brnabić je izrazila zabrinutost zbog načina na koji se ovakvi slučajevi rešavaju i pozvala na veću odgovornost i proaktivnost pravosudnih organa. Ona je istakla da su sudije i tužioci ti koji moraju donositi teške odluke i odgovarati na izazove koje donosi društvo. U tom smislu, pozvala ih je da se suprotstave pritiscima i nepravdi, kako bi zaštitili zakon i pravdu.
Interesantno je primetiti da su ovaj slučaj i reakcije koje je izazvao ujedno i refleksija trenutnog stanja u srpskom društvu. Osećaj nekažnjivosti koji neki pojedinci mogu imati stvara prostor za zloupotrebe, što se dodatno komplikuje preprekama prema pravdi. Brnabić je istakla da su građani ti koji zaslužuju zaštitu zakona, a ne pojedinci koji pokušavaju da manipulišu sistemom.
U zaključku, situacija oko puštanja advokata Radovana Novakovića na slobodu ne samo da podseća na složenost pravosudnog sistema već i na potrebu za transparentnošću i odgovornosti u njegovom delovanju. Pored toga, jasno je da bi trebalo raditi na jačanju zakona i njihovog poštovanja, ali i na obrazovanju advokata i drugih pravnih stručnjaka o važnosti integriteta u pravnom sistemu. Kroz ovakve inicijative, društvo može nastaviti da teži pravdi i jednakosti za sve svoje članove.
