U tri najveća grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu i Nišu, cene nepokretnosti su znatno više nego u drugim delovima zemlje. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadratnog metra stana u starogradnji iznosila je 1.665 evra, dok je u novogradnji bila nešto viša – 1.767 evra. Najviše cene su zabeležene u Beogradu, gde je prosečna cena kvadrata starog stana iznosila 2.160 evra, dok su Novi Sad i Niš imali prosečne cene od 1.945 i 1.275 evra po kvadratu, redom. Najjeftinije stanove u starogradnji moglo je naći u Zaječaru, gde je kvadrat bio 745 evra.
Što se tiče novogradnje, opet su Beograd, Novi Sad i Niš prednjačili. Prosečna cena kvadratnog metra stana u Beogradu bila je 2.453 evra, dok su u Novom Sadu i Nišu cene bile nešto niže – 1.970 i 1.490 evra po kvadratu. Najjeftiniji stanovi u novogradnji bili su u Vranju, gde je prosečna cena kvadrata iznosila 820 evra.
U prvom polugodištu ove godine, najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na lokaciji Beograd na vodi, dok je najskuplja kuća prodata na Savskom vencu za 3,2 miliona evra. Najviša cena poslovnog prostora postignuta je na Vračaru za 3,1 milion evra. Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine bila je 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Vikendice su posebno tražene u Vojvodini, gde se svaki drugi dinar potrošen na vikendice u Srbiji troši. Što se tiče načina plaćanja, u 85,8 odsto kupoprodajnih ugovora cena nepokretnosti izražena je u evrima, dok se 14 procenata ugovora odnosi na dinarske cene.
U prvoj polovini ove godine zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita, gde se osam odsto ugovora finansiralo putem kredita, što je porast u odnosu na prethodnu godinu. Petina prometovanih stanova kupljena je kreditima, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu.
