Evropski i američki berzanski indeksi zabeležili su pad u utorak, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio da će od 2. aprila uvesti carine od 25 odsto na sve automobile proizvedene izvan granica Sjedinjenih Američkih Država. Ova vest izazvala je reakcije na tržištima, s obzirom na to da bi nova politika mogla uticati na globalnu trgovinu i ekonomiju.
Trampova najava došla je u trenutku kada se Sjedinjene Američke Države bore sa brojnim ekonomskim izazovima, a predsednik je jasno stavio do znanja da je zaštita domaće autoindustrije jedan od njegovih prioritetnih ciljeva. Njegov potez se može shvatiti kao korak ka jačanju američke proizvodnje, ali i kao upozorenje ostalim zemljama koje se oslanjaju na izvoz vozila u Sjedinjene Države.
U svojoj objavi na društvenoj mreži Trut soušal, Tramp je zapretio da će uvesti „daleko veće“ carine Evropskoj uniji i Kanadi ukoliko budu preduzimali korake koji bi mogli da nanesu „ekonomsku štetu“ Sjedinjenim Američkim Državama. Ove reči dodatno su zaoštrile tenzije između SAD-a i njihovih trading partnera. Ekonomisti upozoravaju da bi ovakva trgovinska politika mogla dovesti do uzajamnih mera i negativnih posledica po globalne lance snabdevanja.
Berze su reagovale na ovu najavu strahovanjem od novih trgovinskih tenzija. U Evropi, indeks DAX u Frankfurtu pao je za 1,2 odsto, dok je FTSE 100 u Londonu zabeležio pad od 0,8 odsto. U Sjedinjenim Američkim Državama, Dow Jones indeks je tokom jutra zabeležio pad od 0,9 odsto, dok je NASDAQ imao sličan trend.
Mnogi analitičari smatraju da bi Trampova odluka mogla dovesti do lančanih reakcija u globalnoj ekonomiji. Zemlje poput Japana i Južne Koreje, koje se oslanjaju na izvoz automobila u SAD, mogle bi se suočiti sa sličnim merama, dok bi evropski proizvođači automobila mogli izgubiti značajan deo tržišta u SAD-u ukoliko se carine naude njima primenjuju.
Sektor automobila je od posebnog značaja za američku ekonomiju, a proizvođači poput Forda i General Motorsa, koji većima od svoje proizvodnje dolazi iz inostranstva, mohli bi se suočiti sa znatnim problemima ukoliko carine postanu zakonska stvarnost. Uticaj na poslove u autoindustriji mogao bi se osećati u različitim delovima zemlje, posebno u onim državama koje se oslanjaju na proizvodnju automobila.
Osim automobilske industrije, Trampova najava može uticati i na druge sektore koji zavise od karoserijskih komponenti i delova, uključujući avijaciju i elektroniku. Analitičari predviđaju da bi, ukoliko zemlje odgovore na Trampove carine, u stvari moglo doći do novog vala ekonomskih sankcija koje bi mogle oslabiti međunarodnu trgovinu i investicije.
Finansijski analitičari savetuju investitore da budu oprezni i da razmotre svoje strategije ulaganja u svetlu ovog novog ekonomskog okvira. Trgovinski ratovi često dovode do neizvesnosti, što može negativno uticati na investicije i tržišne performanse.
Trampova administracija se, s druge strane, brani tvrdnjama da je cilj ovih carina jačanje domaće ekonomije i očuvanje radnih mesta. Međutim, kritičari akcija ukazuju na to da ovakve mere uvek dolaze s rizikom od uzajamnog retaliacionog delovanja koje može dovesti do dodatnog ekonomskog usporavanja na globalnom nivou.
U svetlu ovih događaja, svakako će biti zanimljivo pratiti kako će se stvari razvijati na globalnoj ekonomskoj sceni. Ekonomisti i analitičari predviđaju da će Trampove carine na automobile izazvati značajne promene u načinu na koji zemlje pristupaju trgovinskim politikama, a svaka nova informacija o ovom pitanju mogla bi imati duboke posledice za globalna tržišta.
