Predsednik Slovačke, Peter Pelegrini, izrazio je zabrinutost zbog trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, naglašavajući da takav sukob neće doneti korist nijednoj strani. On je upozorio da trgovinski rat ne stvara pobednike i da će ekonomije s obe strane Atlantika na kraju pretrpeti štetu. Ove izjave došle su u trenutku kada je američki predsednik Donald Tramp najavio uvođenje carina na uvoz aluminijuma i čelika iz EU, na što je Unija odgovorila najavom kontramera.
„Povećanje carina je loša odluka. Verujem da će odgovornost i racionalni pristup prevladati u međusobnim odnosima. Moramo se vratiti ekonomskoj saradnji koja se pokazala uspešnom u prethodnim godinama“, izjavio je Pelegrini. Njegove reči prenosi agencija TASR.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen, ranije je objavila da će EU od 1. aprila uvesti kontramere na američku robu u vrednosti od 26 milijardi evra. Ove mere su reakcija na nove tarife koje je nametnuo Tramp, a koje se smatraju zaštitnim mehanizmima za američku industriju.
Maroš Šefčovič, komesar EU za trgovinu i ekonomsku sigurnost, takođe je upozorio da američke tarife „vode u pogrešnom smeru“. On je naglasio da Unija želi da izbegne „trgovinski rat sa SAD“. Njegove reči dopunjuju Pelegrinijeve tvrdnje, ističući zajednički cilj održavanja stabilne i obostrano korisne ekonomske veze između EU i SAD-a.
Trgovinski rat bi mogao imati teške posledice ne samo na ekonomiju već i na radna mesta i investicije u oba regiona. Briga slovačkog predsednika može se videti na višem nivou, gde se mnogi vođe misle da je neprijateljski pristup u trgovini protiv interesa građana.
Pelegrini i Šefčovič nisu jedini koji su izrazili zabrinutost. Mnogi ekonomisti i analitičari slede ovaj razvoj događaja s velikom pažnjom, jer bi doveli do porasta cena i smanjenja konkurentnosti proizvoda i usluga s obe strane. Ukoliko se trenutna situacija ne reši, trgovinski rat bi mogao imati dugoročne posledice kako za američko, tako i za evropsko tržište.
Osim ekonomskih implikacija, trgovinski rat takođe podstiče političke tenzije među članicama EU, kao i unutar EU i SAD-a. Taktike poput uvođenja carina često vode do retaliacijskih mera, što može dodatno otežati međunarodne odnose.
„Kao lideri, moramo da radimo zajedno kako bismo zaštitili naše realnosti i ciljeve. Umesto nastavljanja spirale trgovinskih sukoba, potrebni su nam dijalog i saradnja“, dodao je Pelegrini.
Mnogi su zabrinuti da bi podrška elitama za ovakve mere mogla rezultirati dugoročnim promenama u trenutnoj ekonomskoj arhitekturi. S obzirom na to da su ekonomije zahvalne na otvorenim tržištima, nagomilane pretenzije i tendencije ka protekcionizmu predstavljaju ozbiljan pomak od političkih i ekonomskih principa koji su od strateškog značaja u postratnim vremenima.
U kontekstu globalizacije i međuzavisnosti ekonomija, trgovinski ratovi nalaze se na testu otpornosti ekonomskih sistema širom sveta. Slovačka se prikazuje kao glasnik razuma i pragmatizma nasuprot nepredvidivim merama koje dolaze sa prekomorskih granica.
U svakom slučaju, poruke koje dolaze iz Slovačke reflektuju nastojanje da se umanjiti doprinos koji trgovinski sporovi mogu imati na prosperitet dvaju kontinenata. Stoga, od ključnog je značaja da se postigne dogovor koji bi mogao naći ravnotežu između zaštite domaće industrije i međunarodnog trgovanja kako bi se obezbedila stabilnost i prosperitet. To zahteva zajedničku odgovornost i saradnju, umesto sukoba koji donose samo štetu.
