Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je uvođenje carine od 30% na robu iz Evropske unije, sa početkom od 1. avgusta. Ova najava iz Vašingtona izazvala je različite reakcije u Briselu, gde su iz Evropske unije potvrdili spremnost za pregovore, ali su istovremeno i najavili mogućnost primene kontramera. U ovom kontekstu se postavlja pitanje da li će EU i SAD uspeti da postignu dogovor pre isteka roka koji je postavljen.
Profesor Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Euronews Srbija izjavio je da bi i EU i SAD imale koristi od postizanja dogovora, te da očekuje kompromis. On ukazuje na to da se Brisel može odlučiti za određene kontramere, ali da to ne bi bilo u njihovom interesu. Prema Mijuškoviću, ekonomija će igrati ključnu ulogu u pregovorima, jer EU mora da osigura svoje mesto na važnom tržištu SAD-a, dok SAD zavisi od evropskih dobavljača.
Mijušković naglašava da bi posledice Trampovih carina mogle da dovode do povećanja cena proizvoda u SAD-u, što bi moglo dodatno uticati na inflaciju. U skladu s tim, nedostatak robe ili povećanje cena bi pogodilo obe strane, te smatra da je postizanje dogovora nužno.
Profesor Mijušković takođe ukazuje na šire geopolitičke aspekte Trampovih namera. On veruje da Tramp želi da vrati deo proizvodnje u SAD i da umanji uticaj Kine i Rusije na evropska tržišta. Kao bivši biznismen, Tramp bi mogao da se povinuje ekonomskim zakonitostima i napravi kompromise koji će odgovarati obe strane.
U međuvremenu, Tramp je istakao da bi Evropska unija trebala da omogući SAD-u neograničen pristup tržištu bez carina, kao način da se smanji trgovinski deficit između dve strane. Mijušković se nada da će postojati recipročne mere koje će biti prihvatljive i za EU i za SAD. Međutim, naglašava da nije uvek sigurno da Trampove najave budu realizovane, s obzirom na to da on često menja svoju poziciju.
U kontekstu potencijalnih posledica, problema će najviše imati zemlje sa jakim izvozom, kao što su Francuska, Italija, Španija i Nemačka, posebno u sektorima automobilske i prehrambene industrije. Mijušković naglašava da bi te industrije bile najkritičnije pogođene, što bi moglo izazvati značajne ekonomske probleme tim zemljama.
Što se tiče Srbije, Mijušković objašnjava da bi u slučaju ratifikacije carina, posledice mogle biti dvostruke. Srbija ima manji obim razmene sa SAD, ali deo trgovine se obavlja preko evropskih posrednika. To bi moglo značiti smanjenje plasmana srpskih proizvoda na tržištu SAD, dok bi za domaće firme koje direktno posluju sa SAD to moglo predstavljati izazov.
Od 1. avgusta, najavljene su dodatne carine od 35% na izvoz proizvoda iz Srbije, a pregovori su već u toku. Mijušković naglašava značaj diplomatskih napora Ministarstva spoljnih poslova i Privredne komore u ovom procesu. Postoji mogućnost da se izdejstvuje dogovor s američkom stranom, koji bi mogao da stabilizuje situaciju.
Na kraju, profesor je izrazio sumnju o konkretnim merama koje se preduzimaju i očekivati rezultati do 1. avgusta. On smatra da postoji prostor za pregovore, ali ostaje da se vidi kakav će ishod biti. U ovoj situaciji, povoljan ishod za Srbiju zavisiće od sposobnosti njenih pregovarača da se bore za bolje uslove na globalnom tržištu.
