PSŽ je ostvario veliki uspeh osvajajući svoj prvi trofej u Ligi šampiona, a ova titula je posebno emotivna za trenera Luisa Enrikea. Tokom proslave, navijači kluba posvetili su ovu pobedu njegovoj preminuloj ćerki, Šani, koja je tragično preminula 2019. godine zbog raka kostiju.
U finalu, koje se igralo protiv Intera, PSŽ je dominirao, pobedivši rezultatom 5:0. Enrike je tokom meča ugledao koreografiju posvećenu Šani, što ga je duboko potreslo. Njegova kćerka je u junu 2019. godine dijagnostikovana sa osteosarkomom, redkim oblikom raka, i nakon pet meseci borbe, preminula je u devetoj godini života. Luis je svoje trenerske obaveze napustio kako bi bio uz nju tokom lečenja, a nakon njene smrti je često govorio o njenoj snazi i ljubavi koju je donosila u njihov život.
„Sećam se neverovatne fotografije sa njom kada smo zajedno postavili zastavu Barselone nakon osvajanja Lige šampiona. Nadam se da ćemo postaviti zastavu PSŽ-a na istom mestu,“ rekao je Enrike, naglašavajući kako njegova ćerka, iako fizički odsutna, ostaje prisutna u njegovom srcu.
Koreografija navijača PSŽ-a nije bila samo umetnički izraz; ona je simbolizovala ljubav i sećanje na devojčicu koja je dotakla mnoge. „Šana je sa svojom porodicom svaki dan, bilo da gubimo ili pobeđujemo,“ dodao je dirnuti trener. Njegove emocije nisu prošle nezapaženo, a suze su bile jasne tokom proslave.
Navijači su pripremili specijalnu majicu na kojoj je bila ilustracija Šane kako maše zastavom PSŽ-a. Enrike je ovu titulu posvetio svojim voljenima, ističući da su svi oni, uključujući njegovu preminulu kćerku, bili s njim tokom ovog trijumfa. „Kada obradujete toliko navijača, to je ultimativna sreća,“ rekao je, naglašavajući kako je lepota trenutka dodatno pojačana činjenicom da je to učinio u sećanje na Šanu.
Luis Enrike je postao jedan od najomiljenijih trenera na svetu, ne samo zbog svojih taktičkih sposobnosti, već i zbog ljudskog karaktera. Njegova sposobnost da se poveže sa igračima i navijačima čini ga izuzetnim liderom. Finalni meč protiv Intera nije samo označio kraj sezone, već je i pokazao snagu i jedinstvo PSŽ-a, kluba koji se suočio sa mnogim teškoćama, ali je uspeo da ostvari svoj san.
Povezujući svoje lične tragedije sa kolektivnim uspehom svog tima, Enrike je postao simbol izdržljivosti i nade. Gala proslava na stadionu je bila prilika da se ponovo prožive srećni trenuci, ali i da se odaju počasti onima koji više nisu s nama. „Nadam se da će moji igrači i navijači uvek imati mesto u srcu za Šanu,“ zaključio je Enrike.
Ovaj trijumf ima poseban značaj u istoriji PSŽ-a, a njihova misija da donesu radost obožavaocima i čuvaju uspomenu na voljene osobe nikada nije bila jasnija. U ovom trenutku, svi su bili deo porodice, okupljeni u slavlju života, ljubavi i sećanja na onu koja će zauvek živeti kroz uspomene.
