Treći osnovni sud u Beogradu odredio je pritvor okrivljenom V. C. (44) zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti na štetu nastavnice u Osnovnoj školi „Radoje Domanović“. Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, posebno zbog opasnosti koje ovakvi incidenti predstavljaju za bezbednost dece i osoblja u školama.
Prema informacijama dobijenim od javnog tužilaštva Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, V. C. je tvrdio da je otišao u školu, ali da nije izrekao pretnje po život. Tokom saslušanja, okrivljeni je negirao optužбе, što je izazvalo sumnju o njegovom mentalnom stanju. Kao odgovor na ovo, javni tužilac je zatražio psihijatrijsko veštačenje kako bi se utvrdilo njegovo mentalno zdravlje u trenutku izvršenja krivičnog dela.
Psihijatrijsko veštačenje je obavljeno posle odgovarajućih procedura, a sudski veštak je, nakon pregleda, dao svoj nalaz. U njemu se navodi da je kod okrivljenog registrovano akutno i prolazno pretežno sumanuto duševno oboljenje. Ovo oboljenje je značajno uticalo na njegove sposobnosti da razume značaj svojih postupaka u trenutku kada je došlo do incidenta.
Pitanje mentalne sposobnosti aktera u sličnim slučajevima često je predmet rasprave, a ovde se postavlja pitanje odgovornosti takvih pojedinaca. Ukoliko se dokaže da je V. C. bio mentalno nesposoban tokom činjenja dela, to bi moglo značiti da on nije u potpunosti odgovoran za svoje postupke, što bi moglo uticati na presudu.
Incidenci poput ovog otvaraju debatu o bezbednosti u školama i potrebama za dodatnom podrškom u mentalnom zdravlju za učitelje i učenike. U mnogim slučajevima, prosvetni radnici su u izloženosti stresu i pritiscima, a ovakvi događaji samo dodatno naglašavaju važnost pružanja adekvatne psihološke pomoći i obuke za prepoznavanje i reagovanje na probleme mentalnog zdravlja.
Uprava škole reagovala je sa zabrinutošću na ovaj incident, naglašavajući da je bezbednost učenika i osoblja prioritet. Škole bi trebale biti mesta gde se deca i zaposleni osećaju sigurno, a ovakvi i slični događaji dovode u pitanje sigurnost i dobrobit svih uključenih. Uz to, potrebna je i veća saradnja između škola, roditelja i relevantnih institucija kako bi se ojačali mehanizmi zaštite.
Postavlja se i pitanje rada institucija u oblastima mentalnog zdravlja i njihovih resursa. U društvu gde se sve više govori o važnosti mentalnog zdravlja, potrebna su efikasna rešenja koja će omogućiti brzu pomoć i podršku onima kojima je to potrebno. Takođe, obrazovni sistem treba da prepozna znakove potencijalnih problema pre nego što dođe do kritičnih situacija.
Dok se čeka na dalji razvoj situacije i presudu suda, ostaje nam da se nadamo da će se pitanja bezbednosti i mentalnog zdravlja u školama shvatiti ozbiljno. U međuvremenu, svi akteri u ovoj priči, kako porodica okrivljenog, tako i učitelji i učenici, prolaze kroz stresne trenutke koji će im ostaviti dugotrajne posledice.
Na kraju, društvo se mora osvrnuti na uzroke takvih incidenata i preuzeti odgovornost za stvaranje sigurnijeg okruženja za sve. Samo zajedničkim naporima možemo učiniti da školski sistem bude mesto obrazovanja, podrške i sigurnosti koje zaslužujemo.
