Evropska svemirska agencija (ESA) planira da u ponedeljak, 6. novembra, lansira najprecizniji atomski sat do sada, nazvan „Faraon“, na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS). Ovaj događaj ima za cilj da testira predviđanja opšte teorije relativnosti koju je postavio poznati fizičar Albert Ajnštajn. Lansiranje je zakazano za 4:15 po lokalnom vremenu iz NASA svemirskog centra Kenedi na Floridi, a sat će biti ispaljen raketom „SpaceX Falcon 9“.
Sat „Faraon“, koji ima veličinu malog frižidera, biće postavljen na spoljašnju stranu evropskog Kolumbovog modula ISS-a na visini od oko 400 kilometara iznad Zemlje. Ovaj aparat je rezultat gotovo tri decenije istraživanja i koristi dva grama cezijuma, metala koji igra ključnu ulogu u definiciji sekunde. Kada se cezijumovi atomi ohlade na skoro apsolutnu nulu, sat može da meri protok vremena sa izuzetnom preciznošću.
U orbiti, vreme teče neznatno brže nego na površini Zemlje. Određene procene ukazuju na razliku od jedne sekunde svakih 300 godina. „Faraon“ će imati za cilj da poredi rezultate sa atomskim satovima na Zemlji, čime će naučnici moći da testiraju efekte relativiteta i potencijalno otkriju anomalije koje bi mogle da pomognu u objedinjavanju opšte relativnosti i kvantne mehanike, dve fundamentalne teorije moderne fizike koje su trenutno u sukobu.
Osim što je važan za istraživanja fundamentalnih pitanja fizike, nova generacija ultratačnih satova može imati i praktične primene. Na primer, oni bi mogli da se koriste za precizno merenje promena nadmorske visine ili praćenje kretanja podzemnih voda i nafte. Ove primene mogu otvoriti nova vrata za razumijevanje i upravljanje prirodnim resursima.
Misija „Faraon“ će trajati najmanje 18 meseci, a sat će ostati na ISS-u sve do 2030. godine, kada je planirano povlačenje stanice. Tokom ovog perioda, naučnici će pažljivo pratiti rad ovog atomača, nadajući se da će ostvariti važne naučne rezultate koji bi mogli da doprinesu savremenoj fizici i tehnologiji.
Lansiranje „Faraona“ dolazi u vreme kada su globalni napori usmereni ka razumijevanju vremena i prostora na dubljem nivou. Svemirska istraživanja već godinama donose nove uvide u naše razumevanje univerzuma, a „Faraon“ predstavlja jedan od sledećih koraka u toj potrazi.
Vreme i prostor su sastavni deo svakodnevice, ali njihovo razumevanje na naučnom nivou može da donese revolucionarne promene u različitim oblastima. Istraživači veruju da bi rezultati misije „Faraon“ mogli da pruže nove uvide u prirodu vremena i gravitacije, a time i u fundamentalne zakone fizike.
Ova misija predstavlja izvanrednu priliku za naučnike da testiraju teorije koje se decenijama proučavaju, ali koje još uvek nisu potpuno potvrđene eksperimentima. Koncept relativiteta često se čini apstraktnim i dalekim, ali razvijeni tehnologije poput „Faraona“ omogućavaju da se ova teorija dovede u praktične okvire.
U svetu gde su precizni merenja od ključnog značaja za napredak nauke, „Faraon“ može postati ključni alat u razumevanju i istraživanju složenih fenomena koji oblikuju naš univerzum. Evropska svemirska agencija nastavlja da bude na čelu inovacija i istraživanja, omogućavajući ljudima širom sveta da dobiju dublje i preciznije informacije o svetu oko nas.
