Ako neko odluči da ode u prevremenu penziju, uslovi za penzionisanje su jedinstveni za muškarce i žene, a to podrazumeva 40 godina radnog staža i najmanje 60 godina života. Mnogi ljudi počinju da rade sa 20 godina, stičući 40 godina radnog staža, što znači da u trenutku odlaska u penziju mogu imati 60 godina. Međutim, važno je napomenuti da odlazak u prevremenu penziju dolazi sa posledicama: penzija im se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršene 65. godine, pri čemu umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.
Pravo na prevremenu starosnu penziju u Srbiji postojalo je od 1. januara 2015. godine, a s godinama se sve više ljudi odlučuje za ovu opciju. U međuvremenu, sindikati i udruženja penzionera su podneli zahteve da se kazneni penali za prevremeno penzionisanje ukinu. Ove kazne se odnose na trajno smanjenje penzija, što izaziva brojne kontroverze.
Dok se sindikati i penzioneri zalažu za ukidanje ovih penala, neki ekonomisti smatraju da bi njihovo ukidanje bilo kontra-produktivno. Smatraju da je pravedno da oni koji ranije odlaze u penziju preuzmu odgovornost za tu privilegiju i plate određenu cenu za to. Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov, ističe da je lako doneti populističke odluke koje više odgovaraju zaposlenima u javnom sektoru, dok su predstavnici fizičkih radnika često u nepovoljnom položaju.
U Fiskalnom savetu napominju da je zakonom propisana primena švajcarske formule za obračun penzija, što bi značilo i da se troškovi ukidanja penala ne mogu prebaciti na državni budžet. Iako sindikati smatraju da su kazneni penali nepravedni, ekonomski stručnjaci smatraju da bi njihovim ukidanjem došlo do dodatnog opterećenja za ostale građane.
U nedavnom razvoju događaja, Socijalno-ekonomski savet Srbije prihvatio je predlog da se kazneni penali ukinu za penzionere koji su otišli u penziju nakon 65. godine života. Prema ovom predlogu, penzije bi se penzionerima isplaćivale u punom iznosu kada navrše 65 godina, bez obzira na raniji odlazak u penziju.
Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera „Nezavisnost“ smatra da je situacija povoljna za promene i da bi ukidanje kaznenih penala moglo pomoći velikom broju penzionera. On ističe da bi takvo rešenje bilo prihvatljivo za budžet, jer bi se odnosilo na oko 58.000 penzionera koji su oštećeni kaznenim penalima. Grabundžija naglašava da je ovo pitanje već nekoliko godina na dnevnom redu i da se iz godine u godinu obnavlja.
Imajući u vidu moguće posledice ukidanja kaznenih penala, Grabundžija navodi da su sprovedene analize o obimu potrebnih sredstava i da bi ukidanje penala moglo da donese više koristi nego štete. Prosečna plata trenutno iznosi oko 107.000 dinara, dok je prosečna penzija 50.360 dinara, što ukazuje na to da bi ukidanje penala moglo imati pozitivan efekt na penzionersku populaciju.
Predlog o ukidanju kaznenih penala fokusira se isključivo na one penzionere koji imaju pun radni staž, na primer žene sa 35 godina i muškarce sa 40 godina radnog staža. Drugim rečima, ostali penzioneri bi i dalje imali umanjenje penzije dok ne napune 65 godina.
Grabundžija naglašava važnost preciznog pristupa ovom pitanju i ističe da bi uključivanje penzionerskih organizacija bilo ključno za svaku reformu u sistemu penzionog osiguranja. On dodaje da je nužno da se sve odluke donesu kroz dijalog i saradnju svih relevantnih aktera kako bi se obezbedila pravična rešenja. Sagovornici su spremni da razgovaraju o ovoj temi i traže formulacije koje bi mogle zadovoljiti kako potrebe penzionera, tako i ekonomske realnosti.
