Bojan Dimitrijević, ekonomski analitičar, izneo je svoje stavove o recentnoj odluci predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, da poveća carine na uvoz. U razgovoru sa novinarima, on je opisao taj potez kao „sveobuhvatan protekcionistički korak“, ali smatra da će efekti na ekonomiju Srbije biti relativno mali.
Dimitrijević je istakao da trenutni carinski sistemi nisu dovoljno modelirani za precizno merenje njihovog uticaja na specifične ekonomije, uključujući i srpsku. Međutim, ukazao je na činjenicu da povećanje carina nužno vodi do poskupljenja uvozne robe, što dalje smanjuje obim svetske trgovine. Prema njemu, ovo je posebno zabrinjavajuće za zemlje koje su usko vezane za trgovinske tokove sa zemljama Evropske unije.
„Ukoliko se carine povećavaju, to ima direktan uticaj na cene uvoznih proizvoda, što rezultira smanjenjem obima svetske trgovine. Ove mere utiču na ekonomiju Evropske unije, što dodatno smanjuje tražnju za robom iz Srbije, a time i na našu ekonomiju,“ rekao je Dimitrijević.
On je dodao da će, kao direktna posledica ovih mera, doći do smanjenja potražnje za izvozom iz Srbije ka EU. Ovo može imati dugoročne posledice na rast i razvoj srpskih preduzeća, naročito onih koja se oslanjaju na izvoz. Prema njegovim rečima, situacija može biti dodatno komplikovana pritiscima na domaće tržište, gde se već osećaju efekti globalnih ekonomskih kretanja.
Dimitrijević je naglasio da nije moguće precizno proceniti koliko će trajati i kakve će biti posledice ovih mjera. Karakteristika modernog trgovinskog sistema je njegova kompleksnost, a svi sastojci ekonomije su međusobno povezani. U tom kontekstu, zaštitničke mere koje uvode velike ekonomije kao što su SAD mogu izazvati protivmjere i promeniti naizgled stabilne ekonomske odnose između zemalja.
Takođe, on je ukazao na moguće odgovore koje bi evropske zemlje i sama Srbija mogle preduzeti u svetlu ovih mera. „Zemlje u EU mogu reagovati sličnim zaštitničkim merama, što bi dodatno zakomplikovalo situaciju. Srbija, s druge strane, treba da razmotri strategije diversifikacije izvoza i smanjenje zavisnosti od određenih tržišta.“
Dimitrijević je takođe istakao važnost jačanja domaće proizvodnje i podrške lokalnim preduzećima. U njegovom viđenju, izvozni sektor Srbije mora razviti otpornije ekonomske modele koji će omogućiti lakšu prilagodbu promenama u globalnom tržištu.
Osim toga, naglasio je koliko je važno da Srbija pristupi regionalnoj saradnji i trgovinskim sporazumima, kako bi osigurala bolje uslove za svoje proizvode na međunarodnoj sceni. „Snažan regionalni pristup može pomoći da se minimiziraju negativni efekti od globalnih trgovinskih ratova i dođe do stabilizacije naše ekonomije,“ poručio je.
U zaključku, Dimitrijević poziva na praćenje trendova u svetskoj ekonomiji i prilagođavanje strategija koje će omogućiti zemlji da se adekvatno zaštiti od negativnih uticaja. Ove promene u trgovinskim politikama velikih ekonomija moraju se pažljivo analizirati i shvatiti kao dinamika koja donosi izazove, ali i prilike za prilagodbu i inovaciju u domaćoj ekonomiji.
Bez obzira na trenutne izazove, srpska ekonomija ima potencijala, ali će biti ključna sposobnost donosioca odluka da nađu ravnotežu između zaštitne i liberalne ekonomske strategije. „Kroz mudre odluke i efikasne strategije, Srbija može uveriti svoje preduzetnike da će uspeti da se bave i rastu u ovim turbulentnim vremenima,“ zaključio je Dimitrijević.
