Carine koje je uveo aktuelni predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, stupile su na snagu danas i zahvatile su više od 70 zemalja širom sveta. Ove carine, koje se kreću od 10 do 50 procenata, značajno proširuju obim Trampove trgovinske politike, čiji je cilj smanjenje trgovinskog deficita Sjedinjenih Američkih Država.
Od 00:01 časova po lokalnom vremenu, uvedene su nove carine za robu iz skoro 70 zemalja, među kojima je i Kanada, jedan od ključnih trgovinskih partnera SAD-a. Za robu iz Kanade sada se primenjuje carina od 35 procenata. Tramp je na društvenim mrežama objavio „Ponoć je! MIlijarde dolara od carina sada stižu u Severnu Ameriku!“, ističući uspeh svoje ekonomske strategije.
Brazilski izvoz kafe suočava se sa efektivnom carinom od 50 procenata, s obzirom na to da se postojeća osnovna carina od 10 procenata sada uvećava. Indija, na drugoj strani, trenutno trpi carinu od 25 procenata, ali se očekuje da će se ta stopa udvostručiti do 27. avgusta. Ova mera se smatra kaznom zbog kontinuirane kupovine ruske nafte tokom sukoba u Ukrajini.
Prema saopštenju Bele kuće, robu koja je otpremljena do 7. avgusta, a stigne u SAD do 5. oktobra, nove carinske stope neće obuhvatati. To daje određenu povoljnost trgovinama koje su već zakazale isporuke.
Određivanje carinskih stopa zasniva se na visini trgovinskog deficita koji SAD ima sa određenim zemljama. Bela kuća je napomenula da su neki sporazumi postignuti sa nekoliko zemalja, uključujući Evropsku uniju. Portparolka Bele kuće, Karolin Levit, izjavila je da je cilj predsednika i njegovog tima da postignu najbolje moguće sporazume za američki narod i radnike.
Analize Takvog karaktera, kao što je Jejl Badžet Lab, procenjuju da bi Trampove carine mogle da koštaju američka domaćinstva dodatnih 2.400 dolara godišnje. Ova brojka izaziva zabrinutost među ekonomskim analitičarima i potrošačima koji se boje poskupljenja osnovnih potrepština.
Tramp je takođe najavio mogućnost uvođenja dodatnih carina Kini, sličnih onima koje su uvedene Indiji, ukoliko se nastavi kupovina ruske nafte. Izjavio je da bi to moglo biti „na putu“ i dodao da se ovakve mere već preduzimaju u odnosu na druge zemlje.
Osim ekonomskih tema, Tramp razmatra upotrebu Nacionalne garde za obezbeđenje ulica Vašingtona. Izjavio je da je „naš glavni grad nesiguran“ i naglasio potrebu za boljim upravljanjem gradom, zbog recentnih incidenata koji su uključivali nasilje nad njegovim saradnicima.
Trampove opaske dolaze nakon incidenta u kojem je napadnut mladi saradnik iz Ministarstva za efikasnost vlade, što ukazuje na rastući nivo nasilja u gradu. Predsednik ističe da njegova administracija planira „da ulepša grad“ i smanji stopu kriminala, procenjujući da bi korišćenje Nacionalne garde moglo biti neophodno.
Prema podacima policijske uprave, kriminal u Vašingtonu je opao za 26 procenata u prvih sedam meseci 2025. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Unatoč tom opadanju, Tramp insistira na ratu protiv kriminala i obezbeđenju mira, što se odražava na njegovu trgovinsku politiku i unutrašnju sigurnost.
Ova kombinacija trgovinskih mera i bezbednosnih inicijativa odražava Trampov pristup vođenju politike, koji je često izazivan od strane kritičara, ali koji istovremeno privlači podršku među njegovim sledbenicima. Aktuelne promene u carinama i razmatranje upotrebe Nacionalne garde označavaju ključne korake u njegovoj kontroverznoj administraciji.
