Predlog americkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina od 25 procenata na uvoz iz Evropske unije mogao bi ugroziti privredni rast zemalja srednje Evrope. Ova informacije je danas objavila američka analitička agencija S&P Global Ratings, koja je upozorila na moguće negativne posledice po ekonomiju ovog dela kontinenta.
Agencija je navela da, iako je ekonomska izloženost centralne i istočne Evrope prema Sjedinjenim Američkim Državama ograničena, očekivanja o rastu mogle bi se pogoršati zbog problema u nemačkom automobilskom sektoru. Ova situacija je posebno zabrinjavajuća za države kao što su Češka, Mađarska, Slovačka, Slovenija i Rumunija, s obzirom na to da više od desetine njihovog izvoza čine mašine i transportne opreme koja se prodaje u Nemačkoj.
Srednjevropske zemlje Evropske unije, uključujući i ranije pomenute države, su među onima koje se najviše oslanjaju na spoljnu trgovinu, pri čemu udeo izvoza u odnosu na BDP varira. Na primer, u Slovačkoj taj procenat iznosi 92 odsto, dok u Češkoj iznosi 69 procenata, dok je u Rumuniji taj udeo nešto manji, oko 39 procenata. Ovi podaci su preuzeti iz statistike Evrostata iz 2023. godine.
Uvođenje carina moglo bi usporiti oporavak tih zemalja, posebno nakon što je ekonomski rast naglo prekinut usled porasta inflacije nakon izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine. Dodatno, slabosti Nemačke, koja je glavni trgovinski partner ovih zemalja, su dodatno otežale ekonomsku situaciju u regionu.
S&P Global upozorava i na to da bi pad potražnje iz Kine za nemačkim automobilima mogao imati još veći uticaj na privredni rast u centralnoj Evropi nego američke carine. U tom kontekstu, prodaja kompanija kao što su Volkswagen, Mercedes i BMW u Kini čini otprilike jednu trećinu njihovog ukupnog izvoza, dok udeo izvoza prema Sjedinjenim Američkim Državama iznosi između 10 i 15 procenata.
Pored ovih ekonomskih izazova, Evropska komisija je pokrenula disciplinski postupak protiv sedam članica EU zbog njihovih visokih fiskalnih deficita u 2022. godini. Među njima su i Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija, pri čemu Rumunija beleži najviši deficit u celoj Evropskoj uniji.
Analitičari smatraju da bi uvedene tarife mogle dodatno zakomplikovati situaciju ovih zemalja, koje se suočavaju sa već postojećim ekonomskim pritiscima. S obzirom na sve ove faktore, budućnost ekonomskog rasta u srednjoj Evropi izgleda sve nesigurnije.
Uzimajući u obzir sve navedene okolnosti, jasno je da je trenutna geopolitčka i ekonomska situacija izazvana nesigurnostima na globalnom nivou, kao što su trgovinski ratovi, porast inflacije i promene u potražnji na ključnim tržištima. Ako se predlozi o carinama na kraju realizuju, to bi moglo izazvati domino efekat, kako unutar Evropske unije, tako i šire u globalnom kontekstu.
U takvoj situaciji, ekonomisti i donosioci odluka u zemljama srednje Evrope moraju da preispitaju svoje strategije kako bi se prilagodili novim okolnostima i pronašli načine da poboljšaju otpornost svojih ekonomija. Pristupi diversifikaciji ekonomije, povećanje domaće potražnje i jačanje odnosa sa drugim tržištima mogli bi postati ključni faktori za opstanak i rast ovih ekonomija.
Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će konkretne posledice imati na srednju Evropu i njen ekonomski pejzaž u narednim mesecima.
