Američki zvaničnici rade na nekoliko opcija kako bi povećali ekonomski pritisak na Rusiju, s obzirom na to da predsednik Vladimir Putin ne pokazuje nameru da prekine rat u Ukrajini. Prema informacijama koje prenosi agencija Blumberg, Tramp još nije doneo konačnu odluku, jer se diplomatski pregovori nastavljaju. Izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti naglašavaju da su detalji ovih mera poverljivi i da je konačna reč na američkom lideru.
Ukrajina, uz podršku svojih saveznika, traži od Sjedinjenih Američkih Država veći pritisak na Moskvu, uključujući dodatne restrikcije na izvoz energenata i naftu, što bi moglo da navede Rusiju na prekid vatre pod uslovima koje predlaže Tramp. Ipak, unatoč sankcijama koje su uvedene od kada je Rusija započela veliku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, čini se da nisu uspele u nameri da primore Putina na zaustavljanje borbi.
Promene u američkom bezbednosnom timu, poput povlačenja savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i imenovanja Marka Rubija na privremenu poziciju državnog sekretara, mogle bi zakomplikovati situaciju. Rubijeva uloga bi mogla pojednostaviti američku strategiju, jer vodi prema jedinstvenijem pristupu prema Ukrajini, za razliku od prethodnih različitih stavova visokih zvaničnika.
Republikanski senator Lindzi Grejem, ključni saveznik Trampa, istakao je da ima podršku 72 kolega za predlog zakona koji bi uključivao „razorne“ sankcije Rusiji ukoliko Putin ne pokaže volju da pregovara o okončanju sukoba u Ukrajini. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, naglasila je da Tramp želi trajni prekid vatre kako bi se zaustavilo krvoproliće, posebno posle Putinove najave o mogućem privremenom prekidu vatre.
Rusija je do sada odbijala zahtev za trajni prekid vatre, zadržavajući maksimalističke stavove, uključujući prolet stalnog prisvajanja teritorija. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristao je da SAD odobri deo budućih prihoda od resursa kako bi održao Trampovu podršku i podržao bezuslovno primirje od najmanje 30 dana.
Potpredsednik SAD, Džej Di Vens, izjavio je da je Tramp započeo proces, ali da je odluka na Kijevu i Moskvi. Tramp teži da okonča rat i preoblikuje ekonomske odnose između SAD i Rusije, preteći sankcijama Moskvi ukoliko Putin ne bude ozbiljno uključen u mirovne pregovore.
U okviru predloženih opcija, SAD bi mogle biti spremne da priznaju rusku kontrolu nad Krimom, poluostrvom koje je Putin anektirao 2014. godine. Ovaj sporazum bi takođe zamrznuo sukob duž postojećih linija fronta, omogućavajući Rusiji efektivnu kontrolu nad delovima drugih ukrajinskih regija. Ukrajinske aspiracije za pridruživanje NATO-u bile bi uklonjene, a sankcije protiv Rusije mogle bi biti ukinute u zamenu za bezbednosne garancije koje bi osigurale održavanje svake buduće saglasnosti.
Trampova administracija je takođe izrazila želju da Moskva vrati Ukrajini nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je najveća u Evropi i koju je Rusija zauzela na početku rata. Ovaj objekat bi potom prešao pod kontrolu SAD i snabdevao energijom obe strane, što bi dodatno uticalo na dinamiku sukoba.
Krizna situacija u Ukrajini ostaje kompleksna, sa stalnim promenama u strategijama i pristupima, dok diplomatski napori, čini se, nailaze na prepreke usled različitih stajališta i prioriteta uključених strana.
