Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, donela je odluku da zamrzne 2,2 milijarde dolara u okviru višegodišnjih federalnih grantova, uz dodatnih 60 miliona dolara koji su bili predviđeni za ugovor sa Harvardskim univerzitetom. Ova odluka usledila je nakon što je Harvard odbio da ispuni zahtev vlasnika administracije o sprovođenju određenih političkih inicijativa, što je izazvalo brojne reakcije u akademskim i političkim krugovima.
Harvard je, kao jedan od najuglednijih univerziteta u svetu, prethodno odbio nekoliko zahteva Trampove administracije. Ovi zahtevi uključivali su ukidanje programa usmerenih na raznolikost, jednakost i inkluziju, kao i zabranu nošenja maski tokom studentskih protesta. Pored toga, od univerziteta se tražila reforma politika zapošljavanja i upisa, koja bi se bazirala isključivo na zaslugama, kao i smanjenje uticaja članova fakulteta i akademske zajednice koji su optuženi za “aktivizam umesto naučnog rada”.
Dekan Harvardskog univerziteta, Alan Garber, izjavio je da su njihovi pravni savetnici obavestili administraciju da neće prihvatiti predloženi sporazum. “Univerzitet neće odustati od svoje nezavisnosti niti od svojih, ustavom zagarantovanih prava“, rekao je Garber, ističući da se Harvard drži svojih principa i vrednosti koje su deo akademske zajednice.
Ova situacija je podigla veliku prašinu u javnosti, gde se mnogo raspravlja o granicama između vlade i akademskih institucija. Kritičari administracije tvrde da ovakvi potezi predstavljaju pritisak na obrazovne institucije i pretnju slobodi akademskog izražavanja. Sa druge strane, pristalice administracije smatraju da je neophodno uvesti red i odgovornost u akademske sfere, koje su, kako tvrde, preplavljene liberalnim aktivizmom.
Ova odluka o zamrzavanju sredstava takođe dolazi u trenutku kada se američka javnost suočava s brojnim pitanjima oko kvaliteta obrazovanja, njegovih troškova i vrednosti stečenih diploma. Tokom proteklih godina, sve više studenata i roditelja se zamera visokom obrazovanju, smatrajući da univerziteti ne nude dovoljnu vrednost za novac koji je uložen.
Pored toga, ekonomisti ističu da zamrzavanje ovih sredstava može imati dugotrajne posledice na istraživačke projekte, stipendije i razne obrazovne inicijative koje se oslanjaju na federalna sredstva. Harvard, kao institucija koja je lider u istraživanju i inovacijama, predstavlja ključnog igrača u razvoju različitih naučnih projekata i tehnoloških inovacija koje imaju globalni uticaj.
Reakcije na ovu odluku su bile podeljene. Dok su neki pozdravili potez kao način da se unapredi odgovornost unutar akademskih institucija, drugi su ga smatrali napadom na akademsku slobodu i autonomiju univerziteta. Neki analitičari smatraju da bi ovakva situacija mogla izazvati širi dijalog o ulozi vlade u obrazovanju i istraživanju, kao i o tome kako se može osigurati da akademske institucije ostanu nezavisne i otvorene za različite pristupe i ideje.
U svakom slučaju, situacija između Trampove administracije i Harvarda pruža uvid u širu debatu o budućnosti obrazovanja u SAD-u. Dok se nastavljaju pregovori i pravne rasprave, budućnost ovih grantova i njihovih potencijalnih uticaja na istraživačke projekte i studente ostaje neizvesna. Harvard se pozicionira kao zaštitnik svojih vrednosti, dok se administracija suočava sa izazovima da pruži podršku svojim političkim ciljevima bez narušavanja fundamentalnih principa obrazovanja.
