Predsednik Donald Tramp najavio je u petak uvođenje tarifa od 25 procenata na proizvode iz Kanade i Meksika, kao i od 10 procenata na uvoz iz Kine. Ova odluka dolazi u trenutku kada ekonomija Sjedinjenih Američkih Država pokazuje znakove inflacije, koja je postala ključna tačka u Trampovoj kampanji za predsedničke izbore 2024. godine.
Tramp je nagovestio da razmatra mogućnost smanjenja tarifa na naftu, rekavši da bi trošak mogao da bude smanjen na 10 procenata, ali nije potvrdio kada će ovakav plan biti realizovan. “Godinu dana od 20. januara, vaše cene energije širom zemlje biće prepolovljene,” izjavio je Tramp na jednom događaju u Pensilvaniji, ističući svoju opsesiju smanjenjem troškova energije i obećavajući smanjenje inflacije.
S obzirom na to da je 80 procenata glasača zabrinuto zbog rasta cena goriva, Tramp nastoji da zadrži njihovo poverenje jer se suočava sa izazovima koje bi mogli doneti njegovi novi trgovinski potezi. U oktobru je Sjedinjene Države uvozile skoro 4,6 miliona barela nafte dnevno iz Kanade, dok je iz Meksika doseljavalo još 563.000 barela. Prosečna dnevna proizvodnja u SAD iznosila je oko 13,5 miliona barela.
Metju Holms, izvršni potpredsednik Kanadske privredne komore, upozorio je da bi Trampove tarife mogle značiti veće troškove za američke potrošače. “Ovo je gubitak. To čini život skupljim i dovodi naše integrisane kompanije u nevolje,” rekao je Holms, dodajući da će nastaviti da rade na objašnjavanju Trampovim savetnicima da takve mere neće doneti ekonomski prosperitet.
Ipak, Tramp nije pokazao zabrinutost oko mogućih negativnih posledica koje bi njegove mere mogle imati na američku ekonomiju. „Ne trebaju nam proizvodi koje oni imaju. Imamo svu naftu koja vam treba, imamo sve drvo što vam je potrebno,“ rekao je on, dajući do znanja da veruje u snagu američke proizvodnje. Uz to, predsednik je naglasio da će Kinezi snositi posledice svojih akcija, pa je najavio dodatne tarife na hemikalije koje se koriste za proizvodnju fentanila.
Cena nafte kretala se oko 73 dolara po barelu, a Tramp se oslanja na prethodne visoke cene koje su dostigle više od 120 dolara pod administracijom Džoa Bajdena, a koje su takođe doprinele porastu inflacije. Cena benzina u SAD-a ostaje na nivou od 3,12 dolara po galonu, što je slično kao i lani.
Kasnije istog dana, Tramp je zapretio da će uvesti nove tarife zemljama koje teže alternativama američkom dolaru kao globalnom sredstvu plaćanja. Ova pretnja odnosi se na zemlje članice BRIKS-a, uključujući Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i druge, koje su mišljene kao potencijalni izazivači američkoj ekonomiji. “Zahtevaćemo posvećenost ovih naizgled neprijateljskih zemalja da neće stvoriti novu valutu BRIKS-a, niti podržati bilo koju drugu valutu koja bi mogla zameniti moćni američki dolar. U suprotnom, suočiće se sa tarifama od 100 odsto,” objavio je Tramp na društvenim mrežama.
Ove ekonomske akcije i retorika usmerene su ka jačanju Trampove podrške među republikanskim biračima, dok se istovremeno suočava sa kritikama zbog politike koju je vodio u vezi s inflacijom i ekonomskom stabilnošću. Kako se približavaju predsednički izbori, Tramp pokušava da ojača svoj imidž kao borac za američki interes i ekonomsku sigurnost. Vreme će pokazati da li će ovi potezi doneti željene rezultate ili će izazvati još veći pritisak na ekonomiju i potrošače.
