Američki predsednik Donald Tramp je zapretio da će uvesti carine od 17 procenata na izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda iz Evrope. Ova izjava data je tokom razgovora koji su se odvijali u Vašingtonu ove nedelje, a prenosi je britanski Guardian. Očekuje se da bi takve carine uticale na različite proizvode, počevši od belgijske čokolade, irskog putera, do maslinovog ulja iz Italije, Španije i Francuske, koji se svi značajno prodaju na američkom tržištu.
Prema informacijama navednim u Fajnenšel tajmsu, komesar EU za trgovinu, Maroš Šefčovič, primio je upozorenje o ovim merama tokom susreta sa američkim ministrom finansija, Skotom Besentom, trgovinskim predstavnikom Džejmisonom Grirom i ministrom trgovine Hauardom Lutnikom. Ova situacija dodatno je otežana činjenicom da se ambasadori EU danas susreću u vezi sa ovom najavom.
Portparol Evropske unije za trgovinu, Olof Gil, naglasio je da EU nastavlja da favorizuje „dogovoreno rešenje“. On je dodao da su tokom prethodnih pregovora zabeleženi određeni napreci ka postizanju saglasnosti, te da će se razgovori nastaviti tokom vikenda. Ove pregovore prati kompleksna situacija sa carinama, s obzirom na to da Trampove odluke još uvek nemaju konačan ishod i da nisu sve strane saglasne.
Pauza od 90 dana za Trampove „oslobađajuće carine“ završiće se u sredu, 9. jula, a obuhvata više od 60 zemalja, uključujući EU, kojoj je nedavno zaprećeno carinama od 50 procenata. Ove mere takođe se događaju u kontekstu složenih trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, koji su se pogoršali u prethodnim godinama.
Fokus Trampove administracije na uvođenje carina na evropske proizvode može se smatrati strategijom pritiska u cilju postizanja povoljnijih trgovinskih uslova za SAD. Šefčovič je izrazio zabrinutost zbog ovakvih odluka i naglasio važnost dijaloga i pregovora kako bi se izbegle eventualne ekonomske štete koje bi mogle nastati kao rezultat carinskih mera.
S obzirom na to da je trgovina ključni faktor u ekonomijama kako SAD, tako i EU, takve pretnje carinama mogle bi dovesti do uzajamnog povećanja trvenja. U prethodnom periodu, američki predsednik je više puta naglašavao potrebu za preispitivanjem trgovinskih sporazuma koji su, prema njegovim rečima, nepravedni prema američkim proizvođačima.
Analitičari smatraju da bi uvođenje carina moglo negativno uticati na potrošače u SAD, koji bi mogli da se suoče sa višim cenama za proizvode koji danas uživaju popularnost. Na drugoj strani, evropski proizvođači mogli bi pretrpeti gubitke na velikom tržištu američkih potrošača, što bi moglo izazvati i dodatne turbulencije na evropskom tržištu.
Pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i EU o slobodnoj trgovini već su nekoliko godina na staklenim nogama, a pretnje uvođenjem carina dodatno komplikuju situaciju. Oba bloka nastoje da izgrade međusobne odnose koji bi podržali ekonomski rast, ali delovanje jednog strane može lako da ugrozi postignute dogovore i izazove nezadovoljstvo.
U zaključku, situacija oko carina od 17 procenata na evropske prehrambene proizvode poziva na hitnu pažnju i delikatne pregovore kako bi se sprečile daljnje tenzije između ključnih trgovinskih partnera. Ovaj izvor frustracije može postati potencijalni uzrok budućih trgovinskih sukoba koji bi mogli imati široke posledice za globalnu ekonomiju.
