Američki predsednik Donald Tramp najavio je povećanje carinskih tarifa Kanadi za 10 procenata, kao odgovor na anticarinsku reklamu koju je finansirala vlada Ontarija. Ova odluka povećava tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, koji su među najvećim trgovinskim partnerima na svetu.
Tramp je svoje saopštenje objavio na svojoj društvenoj mreži Truth Social, nakon što su se već nekoliko dana vodile rasprave o kontroverznoj reklami. U toj reklami se dalo do znanja da je bivši predsednik Ronald Regan bio pristalica slobodne trgovine, što je Tramp shvatio kao napad. Prema izjavama koje su preneli mediji, Tramp je ukazao da se ova reklama temeljila na „ozbiljnom pogrešnom tumačenju činjenica“.
„Zbog neprijateljskog akta, povećavam carine Kanadi za 10 procenata“, napisao je Tramp. On je dodatno naglasio da reklama odražava nadu Kanade da će ih Vrhovni sud SAD-a „spasiti“ od tarifa koje su im omogućile da godinama nanose štetu Sjedinjenim Američkim Državama. Tramp je izrazio sigurnost da SAD mogu da se odbrane od „visokih i preteranih kanadskih carina“.
Pored toga, Tramp je izrazio optimizam u pogledu sklapanja trgovinskog sporazuma sa Kinom. On je izjavio da očekuje sastanke i u Kini i u Sjedinjenim Državama i da se nada postizanju dogovora. „Mislim da ćemo postići dogovor sa Kinom. Sastaćemo se sa njima, i u Kini i u SAD, ili u Vašingtonu ili u Mar-a-Lagu“, rekao je Tramp novinarima pre sastanka sa brazilskim predsednikom Luizom Inasijom Lulom da Silvom.
Ovaj sastanak sa Lulom je takođe smatrao mogućnošću za postizanje nekih dogovora između SAD i Brazila. Tokom samita ASEAN-a koji se održava u Kuala Lumpuru, Lula je izjavio kako ne vidi razlog za sukob između Brazila i SAD-a, naglašavajući potrebu za saradnjom.
Žestoki ton Trampovih izjava ukazuje na njegovo stajalište o zaštiti američkih interesa u trgovinskim pregovorima. Povećanje carina prema Kanadi može imati uticaj na razne industrije, kao i na potrošače koji bi mogli da osete posledice viših cena u trgovini između ove dve zemlje.
Ove tenzije su samo jedan deo šire slike međunarodne trgovinske dinamike, koja se menja zbog različitih ekonomskih pritisaka i političkih odluka. Trampova administracija često koristi takve mere kako bi podstakla pregovore i ostvarila bolje uslove za Ameriku.
U svetlu ovih dešavanja, mnogi analitičari i ekonomisti prate razvoj situacije, kako bi procenili dugoročne posledice ovih odluka na ekonomiju. S obzirom na to da su SAD i Kanada međusobno veoma povezane, bilo kakve promene u tarife mogu imati široke reperkusije.
Ovaj poslednji potez takođe može uticati na razgovore sa drugim trgovinskim partnerima, uključujući Kinu. Trampovi pokušaji da sklope trgovinske sporazume često dolaze u kontekstu povećane tenzije sa drugim zemljama, što može otežati dijalog.
Na kraju, Trampov pristup trgovinskoj politici se neprestano razvija, a najnovije odluke mogu biti samo deo šire strategije njegove administracije da zaštiti američku ekonomiju i interese na globalnoj sceni. Dok američki pregovarači proučavaju situaciju, analitičari će pažljivo pratiti kako će se ove mere odraziti na trgovinske odnose u bliskoj budućnosti.
