Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izrazio zabrinutost zbog aktivnosti članica BRIKS-a, obećavajući da će uvesti carine na njihove proizvode ako se ta grupa ozbiljno ujedini. Tokom svoje izjave, Tramp je istakao da je snažno reagovao na prvo pojavljivanje BRIKS-a, navodeći da će brzo završiti, ukoliko se te zemlje odluče na konkretnije korake u saradnji. Iako nije naveo konkretne države, poznato je da BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a nedavno su se pridružili i Iran, Egipat i Etiopija.
Trampova izjava dolazi u kontekstu sve većih napora ovih zemalja da smanje oslanjanje na američki dolar, koji trenutno dominira globalnim finansijskim sistemom. Članice BRIKS-a istražuju mogućnosti formiranja zajedničke valute ili olakšanja trgovine u nacionalnim valutama, što bi moglo dodatno ugroziti status dolara kao globalne rezervne valute. Ove dve ideje su u središtu zabrinutosti koju Tramp izražava, jer bi to moglo stvoriti novu ekonomsku dinamiku koja bi umanjila uticaj Sjedinjenih Američkih Država.
Tokom svoje izjave, Tramp je ponovio svoj stav o očuvanju statusa američkog dolara kao dominantne valute, naglašavajući da nikada neće dozvoliti uvođenje digitalne valute centralne banke (CBDC) u SAD-u. Njegova briga u vezi s digitalnim valutama reflektuje širu debatu o budućnosti novca i načinu na koji bi novi fintech koncepti mogli uticati na tradicionalne finansijske sisteme. Tramp prelazi s teme BRIKS-a na digitalne valute, ukazujući na potencijalne rizike po američku ekonomiju i finansijski suverenitet.
U međuvremenu, članice BRIKS-a nastavljaju sa svojim planovima i strategijama. U skladu sa njihovim sve većim prekograničnim saradnjama, očekuje se da će se detaljnije razgovarati o mogućnostima zajedničke valute, kao i o razmeni roba i usluga bez posredovanja američkog dolara. Ova strategija je ne samo ekonomski motivisana, već ima i političku dimenziju, s obzirom na to da članice BRIKS-a žele smanjiti američki uticaj u globalnim poslovima.
Trampova izjava o uvođenju carina i dalje podseća na dosadašnje tenzije između SAD-a i drugih zemalja, a posebno sa BRIKS-om. Njegova administracija često je bila kritizirana zbog protekcionističkih mera i pokušaja da se američka ekonomija učvrsti na globalnom tržištu. Njegovi komentari signaliziraju jasno upozorenje drugim zemljama da ojačaju njihove međusobne odnose i pokrenu diskusije o alternativnim finansijskim opcijama.
U svetlu ovih događaja, stručnjaci veruju da bi sukobi između SAD-a i BRIKS-a mogli eskalirati, posebno ako ovakvi potezi nastave. Za zemlje članice BRIKS-a, ciljevi nastoje nadmašiti izazove koje postavljaju Sjedinjene Američke Države i stvoriti održivije ekonomske veze koje nisu podložne američkom uticaju. Trampov stav može dodatno pojačati motivaciju ovih zemalja da se još više ujedine kako bi se osigurale alternativne opcije za trgovinu i finansijske transakcije.
U zaključku, ne treba zaboraviti da tekuće promene na globalnom ekonomskom polju zahtevaju prilagođavanje svih aktera. Trampovo upozorenje i strategija BRIKS-a oslikavaju različite pristupe i ciljeve između velikih svetskih ekonomija, a budućnost međunarodne trgovine i finansija zavisiće od sposobnosti ovih zemalja da reše svoje međusobne razlike dok istovremeno prate svoje nacionalne interese. Komplikovane trgovinske relacije i rastući otpor prema dominaciji jednog novca pokazuju neizvesnost trenutne globalne ekonomije, koja će se verovatno i dalje menjati u narednim godinama.
