Predlog Donalda Trampa o preuzimanju Pojasa Gaze izazvao je značajne kontroverze i osude na međunarodnoj sceni. Ovaj plan, koji se predlaže kao najveći zaokret u američkoj spoljnoj politici prema Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija, može da utiče na budućnost palestinske države i njenog stanovništva. Prema Trampovim rečima, Izrael bi trebao da preda Gazzu Sjedinjenim Američkim Državama, a Palestincima koji trenutno žive u tom području savetovano bi bilo da se presele negde drugde, bez prava na povratak.
Usled napada Hamasa na Izrael u oktobru 2023. godine, situacija u Gazi je postala još kompleksnija. Tramp je, govoreći o obnovi Gaze, ukazao na težak zadatak koji čeka bilo koga ko bi hteo da obnovi ovo područje. On je naveo da su neeksplodirana municija, razrušene zgrade i neophodnost obnove infrastrukture poput elektro i vodovodnih mreža od suštinske važnosti. Njegov savet, međutim, da bi Palestinci trebalo da napuste Gazzu i da se presele u druge zemlje, naišao je na brojne kritike.
Posebno su upućene osude iz arapskog sveta, kao i od ključnih američkih saveznika i međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija. Jedan od najsnažnijih protivnika ovog predloga bio je egipatski ministar spoljnih poslova, koji je naglasio da Egipat neće učestvovati u premeštanju Palestinaca, ističući kako bi to moglo destabilizovati region. Jordan i Egipat su, pored toga, odbili Trampov poziv da prime stanovnike Gaze, naglašavajući da su već pritisnuti sopstvenim problemima.
Trampov plan takođe podrazumeva izgradnju „bezbednih zajednica“ van Gaze, ali taj potez izaziva sumnju da bi se na taj način Palestina mogla trajno izgubiti delimično naseljavanjem bez prava na vraćanje. Ovakvi zahtevi dovode do sličnosti sa istorijskim događajima iz 1948. godine, kada su mnogi Palestinci bili primorani da napuste svoje domove tokom formiranja države Izrael, period poznat kao Nakba – „katastrofa“.
S obzirom na trenutnu situaciju u Gazi, gde su uslovi za život veoma teški zbog izraelske blokade, mnogi stanovnici nemaju finansijskih mogućnosti da se sele negde drugde. To dodatno otežava Trampovu ideju o premeštanju stanovnika, jer se mnogi osećaju duboko vezani za svoju zemlju, i to ne izgovore kao opciju.
Dodatno komplikovanje situacije je i status Gaze, koja se faktički smatra okupiranom teritorijom. Rasprava o budućnosti Gaze uključuje i mogućnost formiranja međunarodne mirovne snage ili upravnoga tela koje bi nadgledalo situaciju. Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, pak, pozdravio je Trampov plan kao „revolucionarnu viziju“.
Trampov najnoviji korak je takođe doveo do kritika u vezi s budućnošću Zapadne obale. Kada su ga upitali o priznanjima izraelskog suvereniteta nad ovim područjem, Tramp je rekao da će se prilagođavati, ali ovo navodi na zabrinutost među Palestincima, obzirom na to da bi takvo priznanje moglo značiti još jedan udarac ideji o formiranju palestinske države.
Kako se oblikuje budućnost regiona, jasno je da će Trampove odluke imati dugoročne posledice, kako za Palestince tako i za šire međunarodne odnose. Trampove izjave su za mnoge Palestince u suprotnosti sa njihovim težnjama za pravom na samoodređenje i povratak u Gazzu. U svetlu trenutnog sukoba i ekonomskih prilika, pitanje je kako će se dalje odvijati politički procesi i mirovi, a sloboda kretanja i sudbine običnih ljudi mogla bi biti na kocki u ovakvim razgovorima o budućnosti Gaze i Palestinaca.
