Američki predsednik Donald Tramp najavio je danas promene u carinskoj politici Sjedinjenih Američkih Država, obeležene uvođenjem novog paketa carinskih stopa za zemlje koje ne budu uspele da postignu trgovinski sporazum sa Vašingtonom. Tokom zajedničkog obraćanja sa britanskim premijerom Kirom Starmerom u Škotskoj, Tramp je istakao da će osnovna carinska stopa biti postavljena u rasponu od 15 do 20 procenata.
Ova najava dolazi u trenutku kada se SAD suočavaju sa brojnim trgovinskim izazovima, a Trampova administracija nastoji da dodatno osigura američku ekonomiju kroz jaču zaštitu domaće proizvodnje i izvoza. Tramp je naglasio da će ta karinsko-pravna regulativa stvoriti uslove pod kojima će uvoz iz zemalja koje ne budu postigle dogovor sa USA biti opterećen višim troškovima, što bi moglo uticati na cene proizvoda na domaćem tržištu.
U svom obraćanju, Tramp je rekao: „Rekao bih da će to biti negde između 15 i 20 odsto, verovatno jedna od te dve brojke“, naglašavajući da će precizne tarife biti postavljene u skladu sa konačnim pregovorima i situacijom na globalnom tržištu. Očekuje se da će njegova administracija uskoro poslati obaveštenja za oko 200 zemalja o novim tarifama, koje će se primenjivati za robu koja se izvozi u Sjedinjene Američke Države.
Trampova politika trgovine naglašava protekcionizam, koji je postao ključni deo njegove agende otkako je preuzeo dužnost. Ova najnovija najava dolazi neposredno nakon serije trgovinskih pregovora sa zemljama širom sveta, gde je Tramp insistirao na uslovljavanju trgovinskih sporazuma dodatnim benefitima za američku ekonomiju. Takva politika, iako je predmet kritika mnogih analitičara i političkih protivnika, prema Trampovim rečima predstavlja neophodnu reakciju na dosadašnje prakse koje su, kako kaže, naštetile američkom tržištu.
Takođe, Tramp je apelovao na zemlje-partnere da pristupe trgovinskim pregovorima zalažući se za pravične i uzajamno korisne uslove, kako bi se izbegle visoke carinske stope. On smatra da će povećanje tarife biti podsticaj za zemlje da se pregovara o boljim sporazumima koji će favorizovati američke interese.
Između ostalog, Trampova nastojanja da implementira više carine mogu imati široke implikacije na globalnu trgovinsku arhitekturu, a analitičari upozoravaju da bi to moglo dovesti do viših cena proizvoda, a samim tim i do inflacije unutar Sjedinjenih Američkih Država. Mnoge industrije strahuju da bi takvi potezi mogli značajno uticati na cene koje plaćaju potrošači.
Kritike koje dolaze iz različitih sektora naglašavaju mogućnost ograničenja trgovinske razmene i strah od eskalacije trgovinskog rata između SAD-a i drugih zemalja. Ekonomisti predviđaju da bi takva politika mogla poboljšati kratkoročne rezultate u određenim industrijama, ali bi dugoročno mogla dovesti do smanjenja konkurentnosti i inovacija.
Na drugim stranama, Trampovi pristupi i rastući protekcionizam nisu prošli bez pažnje analitičara koji ukazuju na ulazak Sjedinjenih Američkih Država u period trgovinskih tenzija i nesigurnosti. Povećanje tarifnih stopa može otkriti slabosti u globalnom trgovinskom sistemu i dodatno uzburkati međunarodne odnose.
Trampova administracija nastavlja sa aktivnim pregovorima, dok se očekuje da će se postaviti konkretni datumi za uvođenje novog sistema carina. S obzirom na to da je trgovinska politika ključni deo Trampovih strategija, jasno je da će proučavanje ovog zakona i njegovih posledica nastaviti da bude tema velikog interesovanja tokom predstojećih meseci.
S obzirom na sve što je rečeno, jasno je da će nova carinska pravila imati značajan uticaj ne samo na američke potrošače, već i na globalnu trgovinsku mrežu, pravilno tumačenje i primenu ovih pravila biće ključno za nastavak međusobne trgovinske razmene.
