Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili pad, dok su cene nafte i zlata porasle. Tržišta su pod pritiskom zbog novih odluka američkog predsednika Donalda Trampa o carinama, što stvara dodatnu neizvesnost na globalnim berzama.
Tramp je najavio povećanje carine na 35% za kanadski uvoz, koje stupa na snagu od 1. avgusta. Takođe, nagovestio je planove za uvođenje opštih carina između 15% i 20% na uvoz iz većine drugih trgovinskih partnera. Ove akcije dodatno komplikuju situaciju na tržištu, a analitičari strahuju da bi mogle usporiti globalnu trgovinu.
Tramp je takođe spomenuo mogućnost uvođenja novih carina za Evropsku uniju, što je izazvalo dodatnu zabrinutost među ulagačima. Očekuje se da će informacije o ovim carinama biti objavljene tokom današnjeg dana ili najkasnije u ponedeljak, što dodatno pojačava nestabilnost na berzama, izveštava CNBC.
Indeks Frankfurtske berze, DAX, pao je za 0,74% i zabeležio vrednost od 24.309,16 poena. Francuski indeks CAC 40 smanjen je za 0,46%, dostigavši 7.866,05 poena, dok je moskovski MOEX pao za 1,15% na 2.700,99 poena. U suprotnom smeru, londonski FTSE 100 je porastao za 0,03% i dostigao 8.979,46 poena.
Iako je vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones tokom zatvaranja berzi porasla za 0,43% na 44.650,64 poena, indeksi S&P 500 i Nasdaq su takođe zabeležili manje poraste od 0,27% i 0,09%, respektivno. Međutim, fjučersi berzanskih indeksa u SAD su pali nakon Trampovih izjava, što sugeriše mogući pritisak na tržišta u narednim danima.
U pogledu energetskih cena, evropski fjučersi gasa za avgust prodavati su se na otvorenju Londonske berze po ceni od 35 evra za megavatsat. Cene nafte su, s druge strane, zabeležile rast. Cena američke sirove nafte WTI sada iznosi 66,888 dolara, dok je cena evropskog brenta porasla na 68,904 dolara. Ovaj rast cena može biti rezultat povećane potražnje ili straha od novih trgovinskih barijera.
Cene zlata su takođe porasle, dostigavši 3.332,59 dolara za finu uncu. Ovaj porast može biti povezan sa širenjem rizika na tržištima, zatim povećanom potražnjom za sigurnim ulaganjima u neizvesnim vremenima. Nasuprot tome, cena pšenice na Čikaškoj berzi palo je na 5,5402 dolara za bušel, što ukazuje na moguću promenu u potražnji ili ponudi na poljoprivrednim tržištima.
Na deviznom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,16872 dolara, što je pad od 0,12% u poređenju s početkom trgovanja. Ovakve promene u valutnim tečajevima mogu dodatno uticati na trgovinska kretanja i odluke investitora, s obzirom na to da ekonomski podaci iz Evrope i SAD-a postaju sve važniji za globalna tržišta.
U svetlu svih ovih informacija, analitičari naglašavaju potrebu za pažljivim praćenjem situacije na berzama, jer bi Trampove odluke o carinama mogle imati široko delovanje na globalnu ekonomiju. Investitori će se suočiti sa izazovima, ali i prilikama dok se tržišta prilagođavaju novim uslovima trgovanja i ekonomskim pokazateljima.
S obzirom na trenutnu situaciju, ostaje da se vidi kako će ulagači reagovati na nove informacije i kako će se tržišta razvijati u budućnosti. U međuvremenu, pratimo kako se nesigurnost u trgovinskim odnosima razvija i kakve će posledice ove odluke imati na globalnu ekonomiju.
