Američki predsednik Donald Tramp izrazio je želju da se sastane sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, a taj sastanak bi se mogao dogoditi već ove godine. Ova namera dolazi kao deo pokušaja da se oživi nuklearna diplomatija koja je započela tokom Trampovog prvog mandata, ali nije urodila plodom.
Tokom sastanka u Ovalnom kabinetu sa novim predsednikom Južne Koreje, Li Dže Mjungom, Tramp je rekao: „Želeo bih da se sastanem. Radujem se susretu sa Kim Džong Unom u odgovarajućoj budućnosti.“ Ova izjava je došla dok je Tramp pokrenuo mogućnost preuzimanja vlasništva nad zemljištem u Južnoj Koreji na kojem se nalazi američka vojna baza.
Tokom svoga prvog mandata, Tramp se sastao sa Kimom tri puta i pohvalio je svoj odnos sa njim, govoreći da ga poznaje „bolje od bilo koga, skoro, osim njegove sestre“. On je dodao: „Jednog dana ću ga videti. Radujem se što ću ga videti. Bio je veoma dobar prema meni,“ istakavši nadu da će se razgovori održati ove godine.
Li je ocenio da je Tramp „jedina osoba“ koja može da okonča dugogodišnji sukob između Južne i Severne Koreje, koji se završio primirjem, ali ne i mirovnim sporazumom. Predsednik Južne Koreje dodatno je izrazio podršku Trampovoj inicijativi, rekavši da se raduje sastanku sa Kimom i potencijalnoj izgradnji Trampove kule u Severnoj Koreji.
Tramp je takođe istakao da je Severna Koreja ispalila manje raketa otkako se on vratio u Belu kuću, dok mnogi analitičari smatraju da se fokus regime preusmerava na vojnu podršku Rusiji. Pored toga, neki sugerišu da je Kim obuzdao raketne testove dok procenjuje novog južnokorejskog predsednika, koji veruje u saradnju sa Severnom Korejom.
U govoru nakon sastanka, Li se složio sa Trampom o potrebi za „mirnom denuklearizacijom Korejskog poluostrva“. Američki predsednik je takođe naglasio potrebu za većim doprinosom Južne Koreje za troškove smeštaja američkih vojnika u zemlji. Ovakve zahteve postavio je i Japanu, gde se nalaze skoro 50.000 američkih vojnika.
Tramp je preporučio preuzimanje vojnih baza, što bi moglo izazvati nezadovoljstvo Lijevih saveznika. Iako su SAD i Južna Koreja u julu postigli trgovinski sporazum, dve strane se i dalje spore oko nuklearne energije, vojnih izdataka i detalja trgovinskog sporazuma koji podrazumeva investicije južnokorejskih kompanija u SAD.
Južnokorejska ekonomija u velikoj meri zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, a Vašington pruža sigurnost kroz vojnu prisutnost i nuklearno odvraćanje. Tramp je nazvao Seul „mašinom za novac“ koja koristi američku vojnu zaštitu. Od njegove inauguracije u januaru, Kim je ignorisao Trampove pozive za ponovnim uspostavljanjem direktne diplomatije koja nije donela rezultate u vezi sa severnokorejskim nuklearnim programom.
Ova situacija dodatno komplikuje političku dinamiku u regionu, s obzirom na to da Tramp želi da poveća vojnu saradnju, ali i pritisak na Južnu Koreju da poveća svoj finansijski doprinos. S obzirom na povijesno kompleksne odnose između Severne i Južne Koreje, kao i između SAD i Severne Koreje, budući sastanak mogao bi imati značajan uticaj na regionalnu stabilnost i bezbednost. Trampov pristup, koji uključuje direktne razgovore i poziv na saradnju, mogao bi otvoriti nove puteve u rešavanju dugogodišnjih tenzija, iako ostaje da se vidi koliko je realno da se postignu napredak i kompromis u ovoj teškoj i osetljivoj situaciji.
