Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izrazio je otvorenost za mogućnost susreta sa vođom Severne Koreje, Kimom Džong Unom, tokom svoje azijske turneje, ukoliko ga Kim kontaktira. U izjavama koje je dao novinarima u avionu na putu ka Maleziji, Tramp je naglasio svoju spremnost za razgovor.
„Otvoren sam za to“, rekao je Tramp, dodajući da Severna Koreja posedujući značajan nuklearni arsenal, suočava se s problemima u komunikaciji. U ovom kontekstu, ironično je napomenuo: „Kada kažete da bi trebalo da budu priznati kao nuklearna sila, oni imaju mnogo nuklearnog oružja. To ću reći“, prenosi Blumberg.
Prema rečima američkih zvaničnika, sastanak sa Državnim vođom Severne Koreje nije deo Trampovih planova tokom poseta Maleziji, Japanu i Južnoj Koreji. Visoki predstavnik Bele kuće izjavio je za Foks njuz da „predsednik jeste pokazao interesovanje za sastanak s Kimom u skorijoj budućnosti, ali to nije planirano za ovu posetu“.
Tokom svoje turneje, Tramp će se sastati sa liderima nekoliko azijskih zemalja, a jedan od ključnih događaja biće njegov dolazak u Južnu Koreju na samit APEC-a, koji okuplja lidere zemalja azijsko-pacifičke regije. CNN navodi da je interesovanje za novi susret sa Kimom dodatno pojačano nakon nedavnog razgovora Trampa sa južnokorejskim predsednikom Li Džae Mjungom, koji mu je uputio poziv da prisustvuje skupu u Seulu.
Severnokorejski lider takođe je pokazao spremnost za dijalog. Prethodno je, u jednom od svojih nastupa, rekao: „Ako SAD odustanu od svoje prazne opsesije denuklearizacijom i žele da teže mirnoj koegzistenciji sa Severnom Korejom na osnovu priznavanja realnosti, nema razloga da ne sednemo sa SAD“. Ova izjava ukazuje na mogućnost da bi pregovori mogli biti mogući, ukoliko obostrane strane pokažu interesovanje i spremnost za konstruktivan dijalog.
Tramp i Kim su tokom njegovog prvog mandata održali tri istorijska sastanka, koji su u velikoj meri doprineli smanjenju tenzija na Korejskom poluostrvu. Poslednji susret je bio 30. juna 2019. godine u demilitarizovanoj zoni između Severne i Južne Koreje, gde su se lideri razgovarali o potencijalu za poboljšanje odnosa između svojih zemalja.
S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti i konfliktne tenzije, američki predsednik može se suočiti s izazovima u pokušaju da postigne dalje napretke. Njegova spremnost za razgovor sa Kimom može biti interpretirana kao pokušaj da se izgrade mostovi i smanje nesporazumi, posebno u svetlu pritisaka koji dolaze od strane međunarodne zajednice.
Trampova izjava o tome da se dobro slaže sa Kimom može reflektovati njegov stil vođenja, koji naglašava lične odnose među liderima kao ključnu komponentu diplomatije. U međuvremenu, analitičari upozoravaju da će uspeh bilo kakvih budućih pregovora zavisiti od sposobnosti obe strane da pronađu zajednički jezik i postignu kompromise.
U isto vreme, Severna Koreja nastavlja da razvija svoju vojnu moć, a američki zvaničnici su zabrinuti zbog potencijalnog rasta pretnji koje bi mogle nastati. Takođe, pitanja oko ljudskih prava i unutrašnje politike u Severnoj Koreji ostaju centralna tema u međunarodnim odnosima.
Na kraju, dok se Trump sprema za svoj boravak u Aziji, uključujući samit APEC-a i ostale bilateralne sastanke, pitanja o Severnoj Koreji će sigurno biti u fokusu svih razgovora. Postavlja se pitanje da li će ovaj put biti prilika za konkretne napretke ili će se razgovori ponovo zakomplicirati pre nego što dođu do ikakvog konkretnih rešenja. Mnogi analitičari prate situaciju sa velikom pažnjom, ukazujući na potencijalne implikacije za regionalnu stabilnost i globalnu bezbednost.
