Američki predsednik Donald Tramp planira da traži minimalne carine između 15 i 20 odsto na uvoz iz Evropske unije. Ova informacija je objavljena u Fajnenšel tajmsu, koji se oslanja na izvore bliske trgovinskim pregovorima između SAD-a i EU.
Prema rečima nekoliko izvora, Trampovi zahtevi su eskalirali nakon nedelja pregovora o mogućem okvirnom sporazumu. Ove informacije su prenešene i od strane CNBC-a, koji navodi da su razgovori između dve strane došli do zastoja. Naime, manje od dve nedelje pre Trampovog roka za uvođenje carina, koji je zakazan za 1. avgust, čini se da se EU i SAD ne mogu dogovoriti.
Evropska unija se nada da će pronaći rešenje koje bi bilo slično onom koje je postignuto sa Velikom Britanijom, gde je osnovna carina postavljena na 10 odsto, uz određena izuzimanja u specifičnim oblastima. Ovakav pristup britanskog sporazuma nudi određenu fleksibilnost koja bi mogla biti privlačna i za SAD.
Trampova administracija već dugo naglašava da je potrebno smanjiti trgovinski deficit sa EU, koji se procenjuje na više od 150 milijardi dolara godišnje. U tom svetlu, nametanje carina na uvoz iz EU može se doživeti kao deo šire strategije zaštite američkih interesa u trgovini.
Kritičari, s druge strane, upozoravaju da bi uvođenje visokih carina moglo izazvati retaliaciju EU, što bi moglo napraviti dodatne prepreke u trgovini i na kraju se odraziti na potrošače u SAD-u kroz više cene proizvoda. Stručnjaci ističu da bi, ukoliko dođe do ovakvih poteza, posledice mogle biti direktne i dugoročne, ne samo za američko tržište, već i za celu globalnu ekonomiju.
Pitanje carina postalo je ključna tačka u Trampovoj agendi, a njegova administracija često naglašava da se bori za pravedniji trgovinski odnos. U tom smislu, planirane carine na uvoz iz EU su deo šire politike „Amerika prvo“, koja sugeriše da će SAD zaštititi svoje interese čak i po cenu potencijalnih trgovinskih ratova.
Pregovori između SAD-a i EU već su prethodno bili obeleženi tenzijama, naročito u vezi sa sektorima kao što su automobilska industrija i metalurški proizvodi. Ove oblasti su često predmet sukoba zbog razlika u regulativama i standardima.
Pored toga, američki proizvođači često se žale na nepravedne trgovačke prakse koje uključuju subvencije na evropskoj strani, dok evropski proizvođači ukazuju na prepreke koje postavljaju američki zakoni za uvoz. Ova dinamika dodatno komplikuje situaciju i otežava postizanje obostrano prihvatljivog rešenja.
Dok se rok za uvođenje carina približava, pritisak na obe strane raste. Stručnjaci i politički analitičari postavljaju pitanja šta će biti sledeći korak i kako će ovo uticati na globalnu trgovinsku scenu. Ovaj razvoj događaja očekuje se sa velikim interesovanjem, posebno s obzirom na to da bi konačna odluka mogla imati dalekosežne posledice.
Unatoč trenutnim teškoćama, postavlja se pitanje da li će obe strane pronaći zajednički jezik pre isteka roka za uvođenje carina. Trgovinski sporazumi i carinske politike zahtevaju delikatnu ravnotežu između zaštite domaće proizvodnje i otvorenog tržišta. Kako se situacija razvija, svaki potez koji bude preduzet mogao bi značajno oblikovati buduće odnose između SAD-a i EU.
Možda je najbolje rešenje kompromis koji bi omogućio obe strane da iz strahota visokih carina izbegnu direktne posledice. Ipak, s obzirom na trenutnu napetost, to može biti daleki cilj. Pregovaračka strategija Trampove administracije nastavlja da izaziva debate unutar i van Amerike, sa velikim zanimanjem prema ishodima.
