Malena Valentina, poznata svima kao Tina, izgubila je bitku za život u Beogradu, gde je preminula 6. septembra. Tina je bila prvo i jedino dete u Srbiji i regionu koje je podvrgnuto ugradnji srčane pumpe, što je predstavljalo medicinski podvig. Njeni roditelji, Ivana i Draženko Mlinarević, ostali su uz nju do poslednjeg daha u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Tina je imala samo deset godina. Opisuje je se kao devojčicu sa krupnim, toplim očima, dugom tamnom kosom i blagim osmehom. Njena smrt teška je gubitak za porodicu i lokalnu zajednicu. Prošlo je manje od godinu dana otkako su se njeni problemi sa zdravljem počeli. Počelo je iznenada, kada je, u oktobru prošle godine, inscenirala nesvest i hitno prebačena u Beograd, gde je dijagnostikovana teška bolest — dilatativna kardiomiopatija i slabost leve komore srca.
I pored ovih teških vesti, postojala je nada. Doktori su procenili da Tina treba novo srce. Međutim, u međuvremenu je od vitalnog značaja bila ugradnja veštačkog srca i pluća kako bi podržali njen život. Ova procedura izvršena je 14. jula i predstavljala je pionirski korak u medicini u Srbiji.
Tina je nekako, nakon operacije, delovala stabilno, ali je brzo usledilo pogoršanje njenog zdravstvenog stanja. Tim liječnika se neuspešno trudio da poboljša njeno stanje. Kada su se medicinski napori ispostavili nedovoljnima, Ivana je opisivala svoju ćerku kao najhrabrije i najposebnije dete. Po njenim rečima, Tina je bila „mamino zlatno srce“ i „bratova najbolja seka“.
Porodica je bila uverena da nakon operacije Tina može da se vrati u formu i nastavi školu s prijateljima. Njihovi snovi su, nažalost, tragično završeni. U trenutku kada je Tina napustila ovaj svet, malo je stvari ostalo da se reše. Početna nada na putu ka oporavku pretvorila se u bol i tugu, a sahrana u Sokocu zasigurno je bila emotivna. Tina je sahranjena na vojničkom spomen-groblju Zejtinlik, mestu koje simbolizuje hrabrost i odanost.
Na opremljenom groblju, gde počivaju oni koji su se borili za bolje sutra, Tina zauvek postaje deo tradicije hrabrosti koju predstavljaju mnogi drugi. Od samog početka njenog putovanja sa bolešću, Tina je inspirisala mnoge ljude, a njena priča ostavlja snažan utisak na sve.
Porodica se oslanja na sećanje na Tinu dok pokušava da pronađe snagu da nastavi dalje u ovim teškim trenucima. Njihova ljubav prema njoj je neizmerna, a uspomene na njen osmeh i hrabrost će zauvek ostati u njihovim srcima. Tina predstavlja simbol borbe i nade, a njena priča će zauvijek živeti u sećanju svih koji su je poznavali.
Iako je Tina izgubila fizičku bitku, njen duh će večno ostati živ među njenom porodicom i prijateljima. Njeni roditelji i brojni prijatelji, koji su došli da je isprate na večni počinak, ponosni su na sve što je Tina predstavljala. Njena hrabrost, snaga i ljubav će trajati, inspirirajući sve nas da nastavimo da se borimo, bez obzira na okolnosti.
Uprkos tragičnom ishodu, priča o Tini ostaje svetlu lekciju o važnosti borbe, ljubavi i ljudske izdržljivosti. Njena hrabrost nas podseća da cenimo život i radujemo se svakom danu, pa sve i kada se suočavamo sa nemogućim preprekama. Svi smo u obavezi da podelimo ovakve priče i održimo uspomenu na njih, kao i da se borimo za bolji svet.
